Ponedeljak 12.09.2016.
21:00
Đ. Barović - Vesti

Ekološka katastrofa na istoku Srbije (8): Amonijak stalna pretnja

V. Sekulić
Predvodio pobunu meštana: Velimir Trajilović

Velimir Trajilović, nekadašnji šef u IHP Prahovo i predsednik MZ Prahovo koji je predvodio jedinu pobunu meštana protiv zagađenja fabrike, navodi za kraj još jedan zapanjujući podatak. Apsolutno niko niti zna, niti je osposobljen, niti postoji oprema, u slučaju nekontrolisanog izlivanja amonijaka - jednog od glavnih sastojaka u radu fabrike u Prahovu.

- U slučaju da amonijak nekontrolisano počne da izlazi iz rezervoara - sfera od kojih svaka prima 240 tona amonijaka, hitno je potrebno u vatrogasnoj službi organizovati postavljanje mlaznica koje će neutralisati amonijak. Nedavno sam pričao s nekim ljudima koji i dalje rade u vatrogasnom odeljenju fabrike i kada sam ih pitao za ovo u čudu su me pitali: "Šta je to?". Ali, to je mnogo manji problem, jer u slučaju takvog akcidenta stanovnici Prahova i Radujevca bi bili prvi na udaru velike ekološke katastrofe, a niti oni znaju šta treba da rade, niti nadležne službe - tvrdi Trajilović i objašnjava da postoji elaborat u kome je tačno propisano šta i kako činiti u slučaju akcidentne situacije, ali da to ne znaju ni meštani Prahova, ni zaposleni u Elixir- u.

V. Sekulić
Ljubiša Vasiljkić

Gde su milioni od eko takse?

Ljubiša Vasiljkić, koordinator za Švajcarsku udruženja Dijaspora - istočna Srbija, kaže da bi republičke, ali i lokalne vlasti morale da odgovore na niz, ključnih pitanja:
- Zašto se ne postavlja monitoring što je obaveza lokalne samouprave? Gde lokalna samouprava troši ogromne pare, milionske sume, uplaćene na osnovu eko takse od Elixir-a? Da li država zna da je Elixir otkupio stotine hektara plodnog zemljišta sa namerom da proširi deponije? Ko je dozvolio i po kom zakonu da se poljoprivredno zemljište pretvara u industrijsko, tačnije opasne deponije? Ko kontroliše poljoprivredne proizvode sa prostranih njiva u neposrednoj blizini fabrike i opasnih deponija?

- O planu u slučaju akcidenta moraju biti upoznate i nadležne službe u fabrici, gradu, ali i meštani, a niko nije. Čak ne postoji ni sistem za uzbunjivanje u ovakvim situacijama. Da bih proverio ovu svoju tvrdnju nedavno sam se obratio jednom od urednika u radio-stanici koja po tom planu mora da odmah bude uključena u sistem alarmiranja. Gledao me je u potpunom čudu i rekao: "Ja ovo prvi put čujem". Mislim da sam bio dovoljno jasan - zaključuje Trajilović.

"Vesti" će problem ekološke katastrofe u Negotinskoj Krajini nastaviti da prate s namerom da se jedan od najmnogoljudnijih dijasporskih krajeva Srbije spasi propasti.

Ministarstvo i opština ćute

Zbog više nego ozbiljnih optužbi, ali i pitanja bez odgovora, redakcija "Vesti" se zvanično obratila i opštini Negotin i Ministarstvu za poljoprivredu i zaštitu životne sredine.

U imejlu koji smo poslali po proceduri i na osnovu Zakona o javnom informisanju, postavili smo deset identičnih pitanja s molbom da nam se odgovori zbog, kako smo naveli "veoma ozbiljnih optužbi, a bez želje da budemo subjektivni, već predočimo objektivno stanje stvar". Do danas nismo dobili nikakav odgovor, a evo samo nekih od pitanja:

Da li postoji sistem za alarmiranje opasnosti od opšteg zagađenja vazduha u Prahovu i Negotinu i šta država preduzima? Da li neko kontroliše opasne izduvne gasove iz nove energane firme Elixir iz Prahova i koja se vrsta uglja koristi za istu? Da li su pravljena bilo kakva vrsta istraživanja koja bi utvrdila jesu li oboljenja u direktnoj vezi s radom fabrike u Prahovu?

Poštujemo sve evropske propise

V. Sekulić
Imamo saglasnost Rumunije i Bugarske: Branko Marković

Branko Marković, zamenik direktora Elixir Prahovo demantuje većinu navoda sagovornika "Vesti".

- Nikakav otrov ne ide u Dunav, već se fosforgips odlaže na staru deponiju i tamo ima dovoljno mesta za svu našu proizvodnju do kraja godine. Ovaj problem tada će se i rešiti jer će do tada biti završeno skladište fosforgipsa koje će ispunjavati sve propise EU. Oko tog skladišta će biti recikluarni kanali, a sve izolovano plastičnom folijom kako otrovi ne bi išli u zemlju. Istovremeno, kada se to završi obe stare deponije će biti prekrivene zemljom i taj prostor će biti podvrgnut rekultivaciji i remidijaciji - decidan je Marković.
Demantujući većinu optužbi, Marković navodi i da je nemoguće da Elixir za dve godine reši probleme koji traju decenijama.
- Radimo po prioritetima, pa smo tako nadzemnu traku s fosfogipsom koja je često puštala, zamenili podzemnim crevom čime je ovaj problem rešen. Tačno je da su u IHP postojali dozinometri na radioaktivnost i da ih sada nema, ali kada je reč o zaštiti radnika, ona se odvija po svim propisima - tvrdi zamenik direktora Elixir- a.
On ističe da je nemoguće tvrditi da li je povećan broj malignih oboljenja posledica rada hemijske fabrike.
- Ukoliko ćemo iskreno i veštačko đubrivo koje se koristi na njivama takođe ima dozu radioaktivnosti, ali i NATO bombardovanje Srbije 1999. Teško je reći šta je u stvari uzrok - navodi Marković i dodaje da novi vlasnici i menadžment fabrike poštuju sve evropske propise kada je reč o proizvodnji. Kao ključan argument navodi da bi u suprotnom bilo nemoguće dobiti dozvole Rumunije i Bugarske.
- Studija o uticaju Elixir -a na životnu sredinu" je po proceduri i standardima EU predata i njenim članicama: Rumuniji i Bugarskoj. Zar neko misli da bi se oni složili da u skladu sa zakonom - ističe zamenik direktora ove fabrike.

Otkup uništenog zemljišta

Marković dodaje da je Elixir počeo da otkupljuje svu zemlju koja je uništena piritnom izgoretinom ili fosfogipsom.
- Deo piritne izgoretine se nalazio na privatnim parcelama i neki su naplaćivali ležarinu, ali većina nije htela zato što su bili radnici IHP-a, pa im je, pretpostavljam, bilo glupo da tuže firmu u kojoj rade. Mi svu tu zemlju otkupljujemo po 8.000 evra po hektaru, a iskreno ne moramo, to nije problem koji smo mi napravili - zaključuje Branko Marković.

 

 

2024 © - Vesti online