Susret posle kojeg ništa više nije isto
"Ruski car" ovoga leta, dok su oči okrenute prema Olimpijskim igrama, gomila trupe na granici sa Ukrajinom, miri se sa "otomanskim sultanom" da bi oslabio NATO i bombarduje uz podršku SAD umerene ustanike u Siriji”, ocenjuje francuski list Le Point.
Mediji naglašavaju da je, praveći poteze u Ukrajini, Siriji, pa do sastanka sa Erdoganom, predsednik Rusije, kao dobar igrač pokera, koristio slabosti Amerike uoči predsedničkih izbora, realizujući svoje interese. U Ukrajini je napravio novi geostrateški korak koji ga vodi ka obnavljanju imperije.
Zapadni mediji tvrde da je Rusija isprovocirala 2008. konflikt u Gruziji koji se završio “kvazianeksijom Južne Osetije”, a da su joj Zimske olimpijske igre u Sočiju poslužile za odvlačenje pažnje od “aneksije Krima“.
Pitanje je hoće li ova Olimpijada u Riju poslužiti za novo zaoštravanje situacije u Centralnoj Evropi koje će se završiti zauzimanjem dela Ukrajine koji zapljuskuje Azovsko more, što će konačno kopnom povezati Krim sa Rusijom?!
Sa Samita Rusije i Turske u Sankt Peterburgu poslata je poruka da Evropa "više nije centar sveta" i da Turska, pored SAD, ima u planu "drugačije strateške opcije".
Mediji, takođe navode da je "ozlojeđenost Zapadom" glavni razlog približavanja Rusije i Turske, a primarni cilj Moskve jeste redefinisanje postojećeg sistema "savezništva", koji je u dubokoj krizi i pun protivrečnosti.
Rusija želi i veći uticaj na Bliskom istoku, dok Turska nastoji da izađe iz izolacije u kojoj se našla zbog reakcije svoje vlade na nedavni pokušaj vojnog udara.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je nedavno za francuski list "Mond" izjavio da EU "zamajava Tursku 53 godine i ne prestaje to da čini".
Glavna tačka spajanja Rusije i Turske upravo je nezadovoljstvo Zapadom, što bi moglo da bude "snažna protivteža" međusobnim nesuglasicama između dve zemlje, među kojima je i različit stav prema sirijskom predsedniku Bašaru el Asadu, koga Moskva podržava, dok Ankara traži njegov odlazak sa vlasti.
Rusija, iako podržava pobunjeničku Radničku partiju Kurdistana, koju Turska smatra terorističkom organizacijom, od te podrške bi mogla da odustane u slučaju da Ankara prizna autonomiju kurdske zajednice po završetku oružanog sukoba.
EU se nalazi u novoj situaciji u kojoj bi morala brže i efikasnije da donosi prave odluke, kao i da su trenutna savezništva u svetu daleko od sigurnih i stabilnih i da su promene na međunarodnom planu neminovne.
Rusija i Turska nastoje da izvuku maksimum iz trenutnih okolnosti, ostavljajući po strani uobičajena ubeđenja i tradicionalne saveze, a za takvu strategiju potrebno je mnogo originalnosti, svojstva koja su među zapadnim političkim liderima zaboravljena.
Dva predsednika su postigli su čitav niz dogovora, među kojima je obnova projekta izgradnje gasovoda "Turski tok", vizna liberalizacija i obnova čarter letova, obustavljenih nakon obaranja ruskog vojnog aviona prošlog novembra.
Jedna od najinteresantnijih promena nakon otopljavanja rusko-turskih odnosa će se možda ostvariti u oblasti međudržavnih ekonomskih odnosa.
Turski lider je za vreme sastanka sa svojim ruskim kolegom predložio da se u međusobnoj trgovini prestane sa korišćenjem dolara, a da se pređe na tursku liru i rublju.
To je "korisno kako za Rusiju, tako i za Tursku", a lira bi u tom slučaju mogla da se oslobodi pritiska dolara, smatra Erdogan.
Politika Rusije prema Ukrajini, dejstva u Siriji i pomirenje s Turskom pokazuju stremljenje Putina da oko Rusije stvori novi međunarodni poredak.
To čini značajno smanjujući uticaj SAD, navodi se u tekst pod nazivom "Velika Putinova igra: strategija na tri fronta" italijanskog lista "Stampa".
Analizirajući aktivnosti ruske spoljne politike u tim pravcima, u članku se ističe da "Putin namerava da značajno smanji uticaj SAD".
Zapad je u poslednje vreme razapet protivrečnostima problema s migracijom i terorizmom, koji je ekonomski oslabljen i pokazuje nedostatak liderstva u vezi s velikom snagom protestnih pokreta, što je posebno pokazao referendum o “Bregzitu" u Velikoj Britaniji.
Turski lider se sprema da poseti Iran naredne nedelje, što može postati početak formiranja koalicije Ankare, Moskve i Teherana o Siriji, piše arapski list "Hajat", pozivajući se na sopstvene izvore.
Da li ovo najava moćnijih dejstava Rusije ili bar pokušaj vršenja pritiska na Zapad da ukine antiruske sankcije, iako nemačka kancelarka Angela Merkel tvrdi da nema razloga za ukidanje evropskih sankcija Rusiji pošto Moskva nije ispunila sve obaveze preuzete sporazumom iz Minska?
Kako inače objasniti mir sa kojim su SAD prihvatile Erdoganovu posetu Sankt Peterburgu? Nije li Putin, savezom sa Ankarom, želeo da pokaže Vašingtonu da je u stanju da oslabi istočno krilo NATO?
Sve teme o kojima su na samitu razgovarala dva predsednika nisu poznate, kao ni svi dogovori koji su postignuti, ali je jedno sigurno da posle tog susreta ništa više nije isto.
Vreme je da globalisti odstupe, jer je izgleda doba "putinizacije" nastupilo.