Biljana Srbljanović "oplela" po ustašama!
"Miro Barešić je terorista, zlikovac, fašista"
Ona je na Fejsbuku napisala da je njen otac krajem 60-ih godina otišao u Stokholm, gde je ubrzo posle stigla i njena majka.
"Mama i tata su sklopili brak u ambasadi SFRJ u Stokholmu, venčao ih je ambasador. Nekoliko meseci posle mog rođenja, dvojica ustaških terorista Miro Barešić i Anđelko Brajković, upali su u tu ambasadu u Stokholmu, napali prvo portira, a onda počeli da urlaju i lome sve oko sebe. Ambasador Rolović je, čuvši buku, izašao da vidi šta se događa, a ova dvojica su ga zgrabila.
Barešić ga je udario pištoljem u glavu, a onda ga je, uz rvanje i otpor koji je Rolović pružao, ugurao natrag u kancelariju, oborio na sofu i zatim pucao u njega. Pogodio ga je u stomak, negde ispod rebara s leve strane i ambasador je samo pao. Teroristi su ga zatim silom pridigli, vezali za stolicu, sa koje je ranjen čovek klizio. Brajković i Barešić su mu, dok je smrtno krvario i ječao, kaišem zapušili usta, ruke vezali iza ledja i tako vezanog i ranjenog, nastavili da tuku. Švedska policija je, posle sat vremena, opkolila ambasadu, dok su zaposleni pokušavali da provale unutra.
Ustaški teroristi su, kroz zabarikadirana vrata, dovikivali da je sve u redu, da niko nije povređen, dok su istovremeno mučili ranjenog, vezanog čoveka na izdisaju. Onda se jedan od njih popišao na svoje ruke, da spere krv žrtve, obrisao ruke o zavesu, gurnuo ambasadoru pištolj u usta i pucao. Metak je Vladimiru Roloviću prošao kroz glavu, ali ga ipak nije ubio", otkriva Srbljanovićka.
Kako dalje navodi, policija je onda konačno provalila u prostoriju, a teroristi su se predali.
"Dok su ih vezane sprovodili ka marici, Barišić je, u zanosu, poljubio Brajkovića, i radosno vikao u slavu ustaških ideala. Kroz ista ta vrata zatim su izneli teško ranjenog ambasadora Rolovića, još svesnog i u strašnim mukama. Postoji snimak ovog čoveka dok je na nosilima, kako se rukom hvata za vazduh, kao za život, koji je isticao. Vladimir Rolović, čovek koji jeste imao kontroverznu biografiju u revolucionarno doba, umro je osam dana kasnije u bolnici", priseća se ona.
Biljanini roditelji su se ubrzo zbog bezbednosnih razlog vratili u Beograd. Ona je podsetila da je Barešić ostatak života proveo na slobodi.
"Živeo je u Paragvaju, uz brojne druge nacističke emigrante i bio aktivan u najmutnijim krugovima. Ubila ga duga crna ruka neke od UDBI, odmah po povratku u Hrvatsku početkom rata devedesetih, pod nikad razjašnjenim okolnostima. Bio je terorista, zlikovac, fašista i banalni kriminalac. Sada je dobio spomenik, govore ministara i ovacije građanstva", navodi naša književnica.
U danu kad je Miru Barešiću podignut spomenik u Hrvatskoj, moja mama je samo rekla: "Hvala bogu da ti otac nije živ, da ne gleda ovu sramotu", zaključila je ona.