Srpski pasulj za albanske goste

- Moja prijateljica Olivera Borisavljević i ja bile smo u oktobru prošle godine u ovom turističkom mestu. Svidelo nam se, pa smo rešile da započnemo biznis. Vratile smo se mesec kasnije, našle prostor, dobile sve potrebne papire, boravak i otvorile restoran. Nazvale smo ga "Sarandine", po mestu gde se nalazi. Današnji naziv Saranda potiče od ranohrišćanskog manastira Agioi Saranda (Svetih četrdeset mučenika) posvećenog četrdesetorici svetih ratnika, mučenika jer saranda na grčkom znači 40. Nalazi se na tačno 40 kilometara od grčke granice i zaista je prelepo - kaže Zlata Numanagić za "Vesti".

Kako su vas primili u Albaniji?
- Prelepo. U mestu ima jedna crkva i jedna džamija, puno turista iz Rusije, Skandinavije, Kosova, Makedonije... Iz Srbije je bilo tek nekoliko grupa. Ima možda malo i predrasuda, ali bez razloga. Šteta, jer je divno mesto, ekološki raj, fantastična hrana, a ljudi su divni. Nikakvih problema nismo imale. Preko puta nas je picerija i često idemo kod njih na picu, a mi njima nosimo naše specijalitete. Vlasnici te picerije se zaštitnički ponašaju prema nama, zato što smo žene i zaista imamo svu slobodu. Trenutno su kod mene moj sin, snaha i unuk, tako da mi je srce puno. Sin je s porodicom doputovao automobilom sa beogradskim registracijama i nikakvih problema nije imao. Ovde se kola i ne zaključavaju koliko je mirno.

Koje specijalitete pravite?
- Spremamo pljeskavice, bećarac, tavče na gravče, mućkalicu, uštipke, prebranac, pasulj, teleću čorbu, jagnjetinu, kao i mediteranske specijelitete. Za kuvanje nam je zadužena jedna Albanka, koja je radila u Grčkoj i koja uči da sprema srpske specijalitete. Brzo je savladala sve to. Čak ume i da izgovori na srpskom nazive jela. Olivera je uglavnom uči da sprema sva ta jela, a nekad se i ja ubacim i pripremim ponešto. I nas dve smo naučile kako se kaže koje jelo na albanskom i još neke reči kako bi se lakše sporazumevale s ljudima.

Da li ste zadovoljni dosadašnjim radom?
- Jesmo. Od 80 i nešto restorana mi se po nekim anketama gostiju nalazimo na 14. mestu, što znači da su naši gosti zadovoljni uslugom i hranom. Izgleda da im se sviđaju srpski specijaliteti. Sa naše terase gledamo Krf, a zalasci sunca su kao iz bajke. U Sarendi ostajemo najkasnije do 1. oktobra kad se vraćamo u Beograd svojim profesijama. A onda, sledeće godine, ponovo u maju, eto nas ponovo. I tako tri godine koliko smo uzele restoran u zakup.