Glumim pohotnu babu
Eva Ras (75) zvanično je u penziji, ali i dalje radi i, kako kaže, živi od svog glumačkog posla. Ovih dana završila je snimanje još jednog filma.
- Snimila sam poslednje kadrove filma "Saga o tri nevina muškarca" reditelja Shridhara Shridhara iz Indije, koji već sedmi film radi u Srbiji. Snimali smo još u maju, a ovih dana dosnimavali smo neke scene za trejler. Film je snimljen u švedsko-srpskoj koprodukciji i prati ljubavne priče četvorice momaka i njihovih devojaka. Igram jednu pohotnu babu, koja slučajno otkrije radosti savremenih pomagala za seks. Glumila sam sa mladim Momčilom Otaševićem i mnoge mlade glumice će mi zavideti na tome - kaže za "Vesti" Eva Ras.
Da li može danas da se živi od glume i kakva je situacija u srpskim pozorištima i domaćoj kinematografiji?
- Eto, ja mogu, a mogu svi koji su živi, živi smo, dakle možemo. Nije čak ni pitanje kako. Tako je kako je jer za bolje ne znamo. U korumpiranoj zemlji sve je zasuto lažima jer korupcija se hrani lažima, stvara laži i podržava ih. Svi koji su zvanično zaposleni moraju da slede korumpirane i sami su korumpirani svojim stečenim radnim mestima.
Božja volja
U čemu je tajna vašeg glumačkog trajanja?
- Božja volja. Odavno ništa ne očekujem, ali božjom voljom nailaze reditelji koji me vide u svojim novim filmovima - kaže Eva, koja je pokušavala da se bavi i nekim drugim poslovima.
- U vreme besparice pokušavala sam da se zaposlim u nekim pekarama, ali su vlasnici pekara smatrali da sam previše poznata da bih razvlačila jufke za burek. I bili su u pravu. Kad god sam bila na izdisaju uvek bi naišla neka uloga i spasla bi me dugova i omogućila dalju agoniju, koja traje i danas.
Igrali ste kod mladih reditelja. Kako je raditi sa njima?
- Meni je lepo sa njima, a njima nije nimalo lepo sa mnom jer ja nisam izvođačica glumačkih radova kako je govorio Zoran Radmilović. On je takođe bio dominantan u svim svojim poduhvatima, a poznato je da dominanatni nisu poslušni izvođači radova. Prema mladima se odnosimo isto kao i prema starim i čuvenim umetnicima, izborim se za svoju ulogu, koja se ne napravi sama, već moram da je odigram i to tako kako mislim da je najbolje. Glumci uloge potpisuju svojim licem i postojanjem, što se ne sme prljati zaslepljenom pristrasnošću prema poslodavcima.
Koje uloge su vam najdraže?
- Najviše volim serije Siniše Pavića i to ne samo zato što igram u njima, što je moja najveća glumačka radost, već obožavam i uloge mojih kolega u njegovim serijama. Siniša Pavić je Šekspir našeg podneblja, njegovi junaci iz serije su heroji ovog vremena, koji uprkos lošoj političkoj situaciji žive svoj život i traže sreću.
Neću da budem luda Nasta
- Kad sam dospela na liste nepoželjnih kao zvezda crnog filmskog talasa, kad reditelji nisu smeli da me angažuju za nove uloge, rekla sam sebi - ne moraš da budeš glumica, piši, slikaj to ne zavisi od političara, to ne mogu da ti zabrane - kaže Eva, koja se teško miri sa smrću kolega Dragana Nikolića, Bate Živojinovića, Mande...
- Nadam se da ću im se uskoro pridružiti a do tada sve činim da ne budem luda Nasta, perem zube, spavam, peglam svoju odeću, šišam se uredno da se ne bih razlikovala od prolaznika.
Mnoge kolege vaših godina kažu da nema kvalitetnih uloga za starije glumce i da su često zaboravljani. Šta vi mislite o tome?
- Svaka uloga postaje kvalitetna ako se igra kako treba. Sve moje uloge su dobre jer sam ih ja igrala.
Kako vidite stanje u srpskoj kulturi?
- Ostala je tradicija koju je ustoličila Titova vladavina da kultura mora da zavisi od političke podobnosti. Koliko god da je umetnik nadaren, da kaplje talenat sa njega, ako mu na rođendanskoj slavi ne peva, na primer Ivica Dačić, ili ne svira u iste diple sa nekim drugim političkim velmožama, njemu neće biti odobrena sredstva ni za izvanredan projekat koji bi proslavio Srbiju širom planete.
