Srbija u strahu od radona
Prvi rezultati su pokazali da radona ima najviše u regionu Niške Banje. Dejstvu ovog gasa koji je jedan od uzročnika raka pluća najviše su izloženi ljudi koji žive u starim kućama i to najčešće po selima. Izvori radona su u zemljištu i vodi, a stotine kuća ima preko 1.000 bekerela po metru kubnom. Za stare kuće je dozvoljeno oko 400, a za nove 200 bekerela po metru kubnom.
Gotovo svi ljudi koji su izloženi dejstvu ovog gasa i ne znaju da su u opasnosti, a Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nema mapu radona, gasa koji je Svetska zdravstvena organizacija proglasila za drugi najveći uzročnik raka, odmah posle pušenja. Zato je Međunarodna agencija za atomsku energiju i inicirala projekat izrada mape radona u našoj zemlji.
Da pojasnimo, radon je radioaktivni gas bez boje i mirisa čija je koncentracija na otvorenom prostoru veoma niska. U zatvorenim prostorijama, međutim, radon se može akumulirati u visokim koncentracijama i tada je opasan za zdravlje ljudi.
Nema razloga za brigu?
Agencija za zaštitu od jonizujućih zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije izdala je saopštenje u kome navodi da je zbog pojavljivanja u novinskim člancima oprečnih tumačenja preliminarnih rezultata merenja radona obavezna da ukaže da su u toku 2015. i 2016. godine detektori za merenje koncentracije radona bili u stanovima i kućama širom zemlje.
- Oko 94 odsto izmerenih koncentracija radona u kućama i stanovima je ispod 400 bekerela, što je u skladu sa godišnjom prosečnom koncentarcijom koja predstavlja interaktivni nivo za hronično izlaganje radonu u stanovima - navodi se u saopštenju.
U saopštenju Agencije ističu da je u drugim zemljama Evrope kao što su Švedska, Finska, Češka, Austrija i Švajcarska živi sa znatno višim nivoom radona nego kod nas.
Ivan Karić, predsednik stranke Zeleni Srbije kaže za "Vesti" da zaista građanima Srbije preti opasnost od radona.
- Logično je što ga ima u Niškoj Banji jer je to radioaktivna banja. Međutim, naša gradnja nije adekvatna i postoji potencijalna opasnost od radona, koji u većim količinama može biti opasan - kaže Karić.
On kaže da čak i ako neke zemlje imaju veći stepen radona nego Srbija, to ne znači da ne treba da mi da "edukujemo stanovništvo da se bori protiv radona" i to najefikasnije provetravanjem stanova i kuća.
Štetno dejstvo radona naučnici i lekari su dokazali u velikom broju epidemioloških studija. Pored toga, radon je uvršten u red glavnih zagađivača vazduha u zatvorenim prostorijama. Najviše ga ima u zemljištu ispod ili oko kuća, i to u tlu koje sadrži glinu i fosfate. Ima ga i u građevinskim materijalima, nekim vrstama kamena, a najviše u granitu. Nema ga u staklu, tkaninama, drvetu...
Merenja po nalogu EU
Dobro je, kažu stručnjaci, što je Srbija krenula sa merenjem radona, a to je ujedno i obaveza države Srbije u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, kao i činjenice da je Srbija država članica Međunarodne agencije za atomsku energiju.
Ovaj radioaktivni gas prolazi kroz temelje kuća i ventilacione otvore, te koncentracija zavisi od konstrukcije zgrade, kvaliteta prozora, kao i od visine na kojoj se stan nalazi. Najviše ga ima u podrumima i stanovima u prizemlju, a najmanje u objektima s velikim prozorima i otvorima.
Otvoreni prozori i ventilacija garantuju manje radona. Stručnjaci upozoravaju da ljudi koji žive u suterenima treba da što češće luftiraju prostorije, naročito ako ima male dece i staraca. Moto u kampanji mapiranja radona jedne od nama susednih država kaže: "Radon je problem jedino ukoliko ga ignorišete." Količina radona može da se smanji uz relativno mala ulaganja zatvaranjem pukotina u temeljima zgrada, podovima i zidovima i boljom ventilacijom.
