Otrov na srpskom tanjiru?

Pritisak više od 150 svetskih ekoloških organizacija na Evropsku banku za obnovu o razvoju (EBRD), koji se protive plasmanu genetski modifikovanih organizama (GMO) na tržište istočne Evrope, urodio je plodom. Američka kompanija Monsato, koja je sinonim za GMO, nije dobila 40 miliona evra od EBRD-a, pa je propao projekat plasmana genetski modifikovane hrane u Srbiji, Bugarskoj, Mađarskoj, Ukrajini i Turskoj.

S druge strane, velika pobeda ekoloških organizacija nad Monsatom, kao da ne zanima vlast u Srbiji, koja je od sada zakonom decidno branila proizvodnju, ali i uvoz genetski modifikovane hrane.

Profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić kaže da postoje indicije da je pod pritiskom moćnih zemalja Ministarstvo poljoprivrede uputilo u Brisel tekst izmene zakona koji predviđa slobodan uvoz GMO-a.

Nakon toga opština Čačak je jednoglasno usvojila Deklaraciju o zabrani korišćenja, uzgoja i prometa genetski modifikovanih organizama na teritoriji tog grada. Čačak je tako postao prvi grad u Srbiji koji je zabranio GMO i pozvao sve gradove i opštine da mu se pridruže.

- Postoje indicije da je naše Ministarstvo poljoprivrede poslalo tekst izmene zakona koji najverovatnije dozvoljava promet GMO-a. Stoga smo odlučili da zaštitimo našu Srbiju od GMO-a. Čačak je potpisao deklaraciju, a očekuje se da to uskoro učini i opština Lučani - kaže dr Ševarlić.

Naime, kako stvari stoje pred srpskim vlastima je nemila dilema: da dozvoli ulazak GMO-a u tanjire i tako uđe u Svetsku trgovinsku organizaciju ili da sačuva totalnu zabranu prometa GMO-a koji trenutno propisuje naš Zakon o GMO, donesen 2009. godine, ali bez članstva u STO.

Problem je u tome ukoliko Srbija želi da bude članica Svetske trgovinske organizacije ne sme da zabranjuje uvoz ili izvoz bilo kog proizvoda, odnosno reč zabrana ne sme da postoji u zakonu.

U zakonima svih drugih članica, njih 159, ne piše da je zabranjen uvoz već su uspostavljene vancarinske barijere i sistem dozvola koji onemogućuju promet GMO-u. Na primer, Rusija i Crna Gora nemaju izričitu zabranu prometa ovih proizvoda, ali se zabrana de fakto sprovodi komplikovanim procedurama.

Ukoliko se dozvoli uvoz GMO proizvoda onda se oni moraju posebno obeležavati. Od Srbije se, dakle, traži uvoz GMO-a, ali ne i proizvodnja.  Profesor Ševarlić je kategoričan po tom pitanju i kaže ako je cena ulaska Srbije u STO da dozvoli promet, onda naša zemlja mora dobro da prouči šta dobija, a šta gubi.

- Pitam se šta je to Srbija izgubila što nije bila član STO-a poslednjih 20 godina. Šta će nam članstvo u STO-u kad više i nemamo industriju. U jednoj agrarnoj zemlji uništili smo obe fabrike traktora i fabriku kombajna Zmaj, da bismo na tom mestu otvorili hipermarket koji mahom prodaje uvoznu robu. Danas Srbija uvozi i traktore i kombajne, dok je Hrvatska u isto vreme napravila novu fabriku u Županji i godišnje izvozi stotine kombajna - kaže dr Ševarlić.

SRBIJA NA PREKRETNICI: Profesor Miladin Ševarlić

 

On kaže da samo od srpskih vlasti zahteva da pre nego što pristupi izmenama zakona iz 2009. donese sva podzakonska akta koja će onemogućiti promet GMO-a.
Inače, genetski modifikovana hrana preplavila je ceo svet i preti opstanku čovečanstva. O štetnom uticaju te hrane mnogo se raspravlja poslednjih godina, a rezultati eksperimentalnih istraživanja ishrane životinja sa GMO proizvodima pokazali su katastrofalne rezultate po zdravlje tih životinja.

Od 2000. godine genetski modifikovana hrana je prisutna u Srbiji. Odlukom tadašnje vlade SR Jugoslavije prihvaćen je trojanski konj u vidu donacija iz SAD od 50.000 tona genetski modifikovane sojine sačme za proizvodnju koncentrovane stočne hrane.

- Tako je GM soja ušla u lanac ishrane stoke u Srbiji, a to je veoma opasno po zdravlje stoke i ljudi - kaže dr Ševarlić i dodaje da je nedavno na Poljoprivrednom fakultetu održano predavanje američkih istraživača o genetski modifikovanoj šljivi koja je otporna na virus šarke.

- Oni su nam preporučili tu novu sortu, medeno-slatku, umesto dosadašnjih, koje nisu otporne na šarku. Ovo je jedini segment privrede Srbije koji je još uvek održiv i koji omogućava naciji bilo kakvu samostalnost. Udara se na kukuruz, soju, šljivu... Na sve ono što izvozimo - zaključio je dr Ševarlić.

U SKUPŠTINI SRBIJE ODRŽANO JAVNO SASLUŠANjE

GMO na referendumu?

OČUVATI ZDRAVLJE: Ivan Karić

 

U Skupštini Srbije održano je javno slušanje Odbora za zaštitu životne sredine o uticaju genetički modifikovanih organizama (GMO) na životnu sredinu i ljude
Većina učesnika skupa zatražila je da država što pre jasno uredi oblast GMO-a, a ako je nužno raspiše i referendum na kojem bi se građani izjasnili da li su za gajenje i promet genetski modifikovane hrane u Srbiji.

Predsednica Odbora Skupštine Srbije za zaštitu životne sredine Milica
Vojić-Marković rekla je da su u poslednjih mesec dana predstavnici Srbije potpisali sa zemljama Dunavske regije dokument kojim se osigurava da se ne gaji GM soja, ali da zabrinjavaju navodi da je nadležno ministarstvo poslalo izmene Zakona o GMO-u u Brisel, bez konsultacija sa javnošću u zemlji, a kojima bi se dozvolio promet GMO-a u Srbiji.

Predsednik Zelenih Srbije, Ivan Karić je podsetio da je ta stranka juče na Skupštini Srbije podnela Predlog deklaracije za Srbiju bez GMO-a i istakao da je za zemlju najvažnije da očuva zdravlje ljudi i biološku raznovrsnost, što bi dozvolom prometa GMO-a, kako je naveo, bilo ugroženo.

Karić je kazao da se i u Evropskoj uniji preispituje gajenje i promet GMO-a, navodeći da "od 27 zemalja članica, njih 19 ne prihvataju GMO". On smatra i da je "nedopustivo" da se mišljenje o izmenama Zakona o GMO-u, za koji se navodi da su već urađene, najpre daje Evropskoj komisiji, a da tek onda bude predočen javnosti u Srbiji.

Predstavnica ekološkog pokreta Bels Aleksandra Knez Milojković ocenila je da važeći Zakon o GMO-u nije restriktivan, jer dozvoljava određeni procenat kontaminacije, zbog čega, kako je istakla, zakon ne treba liberalizovati već ga učiniti restriktivnijim.