10 faktora koji povećavaju rizik od srčanog i moždanog udara

1. Hipertenzija

Hipertenzija, odnosno visok krvni pritisak je glavni uzročnik srčanog udara. Osim lekovima, visina pritiska može se regulisati i prirodnim putem. Lekari, pre svega, preporučuju ishranu sa manjim udelom soli, kao i što više fizičke aktivnosti. Na ovaj način, kako pojedine studije pokazuju, može se smanjiti rizik od srčanog udara za preko 50 odsto.

2. Nedostatak fizičke aktivnosti

Novija istraživanja pokazuju da se rizik od moždanog udara može smanjiti za trećinu uvođenjem redovne fizičke aktivnosti. Takođe, vežbanje je od presudnog značaja i za zdrav kardiovaskularni sistem. Stručnjaci preporučuju najmanje 30 minuta dnevno vežbanja umerenim intenzitetom, pet dana u nedelji, ili 25 minuta dnevno intenzivnijeg treninga (npr. brzo hodanje) tri puta nedeljno.  Pored toga, preporučuje se i trening snage mišića bar dva puta nedeljno.

3. Loša ishrana

Zdrava ishrana može da smanji rizik od moždanog udara za skoro petinu. Zdravstveni stručnjaci preporučuju ishranu bogatu vlaknima, mahunarke i posno meso (umesto crvenog mesa), koje su osim za mozak, odlične i korisne namirnice i za zdravlje srca.

4. Gojaznost

Gojaznost je pogubna po zdravlje kardiovaskularnog sistema i uzročnik je infarkta kod miliona ljudi širom sveta na godišnjem nivou. Procenjuje se da na svetu ima preko 2,1 milijarde gojaznih ljudi. Stučnjaci apeluju na ovaj problem i naglašavaju da je kontrola kilograma od presudnog značaja za opšte zdravlje organizma, pa tako i za srce i mozak, najvažnije ljudske organe. Smanjenjem telesne težine mogli bi se spasiti životi milioni ljudi širom sveta…

5. Pušenje

Ostavljanjem cigareta rizik od moždanog udara smanjuje se za 12 odsto. Pušenje oštećuje sluzokožu arterija, što dovodi do nagomilavanja masti, što kao posledicu može izazvati anginu pektoris, srčani ili moždani udar.

6. Alkohol

Previše alkohola značajno podiže krvni pritisak tokom vremena, te povećava mogućnost oboljevanja od hipertenzije, dijabetesa ili atrijalne fibrilacije. Samim tim, povećava se i rizik od infarkta ili šloga. Sa druge strane, kontrolisanim konzumiranjem alkoholnih pića u manjoj količini smanjuje se i rizik od ovih bolesti.

7. Stres

Ranije studije pokazale su da stres, depresija i anksioznost znatno povećavaju rizik od moždanog udara, naročito kod starijih ljudi. U mnogim slučajevima to može biti zato što stres dovodi do loših životnih navika, kao što su pušenje, fizička neaktivnost i učestalo konzumiranje alkohola. Naučnici tvrde da se smanjenjem nivoa stresa smanjuje rizik od moždanog udara za šest odsto.

8. Dijabetes

Osobe sa dijabetesom imaju mnogo veći rizik od razvoja krvnih ugrušaka, koji su vodeći uzrok moždanih udara. Regulisanjem šećera u krvi i držanjem dijabetesa pod kontrolom smanjuje se rizik od šloga za četiri odsto, tvrde stručnjaci.

9. Zdravlje srca

Zdravo srce je glavni preduslov za smanjenje rizika od moždanog udara. Naime, takozvaniishemijski moždani udar, koji je i najčešći i javlja se u 80-85 odsto slučajeva, nastaje usled začepljenja krvnih sudova krvnim ugrušcima ili nekim drugim česticama. Zbog ovih začepljenja određeni delovi mozga ne dobijaju dovoljnu količinu krvi, a bez kiseonika pogođene moždane ćelije ne mogu da funkcionišu i odumiru u roku od nekoliko minuta. Posledice ovog moždanog udara su često trajne jer moždane ćelije koje izgube funkciju ne mogu da se zamene novim, a delovi tela koji su pod kontrolom ovih ćelija prestaju da funkcionišu na pravi način.

10. Holesterol

Visok nivo holesterola u krvi može dovesti do dislipidemije, blokiranja arterija, što ograničava protok krvi do i od srca, a što može dovesti do srčanog ili moždanog udara.
Mnogi od pomenutih faktora rizika mogu biti međusobno povezani, kao što su gojaznost i dijabetes. Takođe, loš holesterol povezan je sa konzumiranjem alkohola, masne i nezdrave hrane ili poremećaja hormona. Stoga, zdrava ishrana i kntrolisanje nivoa holesterola u krvi može da smanji rizik od moždanog udara za čak 27 odsto.