Britanski "Egzit"i "senka" nad Evropom (3): Kažnjavanje Britanije
Deo francuske štampe piše ovim povodom da u Parizu postoji jaka struja koja zagovara robustan odgovor Londonu "kako bi se osiguralo da Brekzit doživi puni neuspeh, toliki da to drugim članicama EU bude pouka da ne slede britanski primer".
Analize i predviđanja o situaciji koja bi nastala izlaskom Ujedinjenog kraljevstva iz Evropske unije govore, ipak, da u Parizu i nekim drugim prestonicama EU postoji dovoljan broj hladnih glava koje već upozoravaju da ovako gruba vrsta "kažnjavanja" Britanije odiše fanatizmom i da bi samo pogoršala ionako nepovoljno stanje.
Utopija Evropa
Prema internoj analizi Blumberga, za sada ostaje "misterija" kako Nemačka misli da pomiri dva ovako konfliktna cilja, a "misterija" za Brisel ostaje kako da "utopiju Evrope" (one bez nacionalnih država), pomiri sa dejstvom njenih centrifugalnih sila.
Tako italijanski ministar finansija Karlo Padoan već signalizira da njegova zemlja ne bi bila spremna da preduzima nikakve "kaznene mere" protiv Velike Britanije.
Hladnije analize na Temzi, koje deli i njujorški Blumberg, pitaju se šta bi ostalo od "moralne privlačnosti Evrope" ako bi na izlazak Britanije odgovorila ovako grubo?
Odgovor je da bi takav postupak ne samo bio vetar u leđa (naprimer) francuskoj ekstremnoj desnici (Nacionalnom frontu gospođe Mari Le Pen) i desničarima Partije slobode koju u Holandiji vodi Gert Vilder, nego bi pre svega razbuktao vatre evroskepticizma širom kontinenta.
Čarls Grant iz Međunarodnog centra za evropske studije tvrdi da Nemačka ne bi bila za "surovo kažnjavanje" Britanije i da je Angela Merkel sklona "kalibriranom prilazu koji bi više bio neka vrsta prekora Britaniji, dovoljan da je zaboli, ali da nikako ne ugrozi strateške odnose, niti da pogodi lukrativno britansko tržište za nemačku automobilsku industriju. Proces razvoda ne bi samo da bude suviše lak (po Britaniju), niti suviše prijatan - kako ne bi bio privlačan izazov za druge".