Britanija pred referendum (2): Minimalna prednost evroskeptika
Prema utvrđenim pravilima i blok za ostanak i blok za izlazak iz EU će u kampanju pred referendum moći da utroše ukupno 700.000 funti. Pri tome, svi su obavezni da se zvanično registruju kod Centralne komisije i da deklarišu izvore novca. Ukoliko se strana u referendumu ne registruje, ima pravo da na kampanju lobiranja utroši samo 10.000 funti.
Od kako je, Kameron, posle dugih natezanja sa Briselom, ponudio Britancima - za ostanak u Zajednici - neku buduću, navodno "reformisanu uniju" u kojoj bi Britanija vratila pod svoje okrilje deo otuđenog suvereniteta - dosadašnje većinsko raspoloženje Britanaca za odlazak iz EU sada se istopilo i, uz agresivnu proevropsku kampanju iz Dauning strita, ishod glasanja na referendumu trenutno je na klackalici, sa minimalnom prednošću evroskeptika. Ovo uprkos tome što, tradicionalno, EU nikada nije bila "engleska šoljica čaja".
Evropska unija je embrionalno nastala iz kolektivne želje za kontinentom koji će biti u miru sa samim sobom, posle duge istorije sukoba i ratova. Pet godina po okončanju Drugog svetskog rata, Francuska i Nemačka su izašle sa projektom čija je kvintesencija bila da se osigura budućnost Evrope koja "nikada više" neće biti u međusobnom neprijateljstvu. Rezultat je bio ugovor potpisan od strane šest evropskih država da, za početak, ujedine industrije uglja i čelika (1950).
EU najveći partner
Evropska ekonomska zajednica nastala je kao trgovinski blok sa slobodnim kretanjem roba i usluga unutar zajedničkog tržišta.
Sada kada se približava referendum u Britaniji, ekonomski pokazatelji govore da je EU najveći trgovinski partner Ujedinjenog Kraljevstva. Britanski građani su slobodni da rade na celom prostoru EU, dok, istovremeno, Brisel ulaže znatne sume novca za subvencionisanje poljoprivreda u zemljama članicama, otvaranje radnih mesta, rehabilitaciju nerazvijenih regiona, uz stipendije i fondove za univerzitetska i naučna istraživanja.
Sedam godina posle ovog ugovora stavljen je potpis na takozvani Rimski ugovor o osnivanju Evropske ekonomske zajednice. Evropska unija danas broji 28 članica sa populacijom od 500 miliona ljudi.
Britanija je bila jedna od tri države koje su se (1973) pridružile prvom talasu proširenja unije. Od tada, EU se, od šest osnivačkih članica, proširivala u talasima do današnjeg broja od 28.
Belgija, Francuska, Nemačka, Italija, Luksembrug i Holandija, potpisali su 1957. Ugovor o EEC - pristup zajedničkom tržištu. Britanija, Irska i Danska su se priključile u prvom talasu širenja (1973). Sledile su Grčka (1980), Portugal i Španija, pet godina kasnije. Istočna Nemačka pristupila je posle ujedinjenja sa Zapadnom Nemačkom; Austrija, Finska i Švedska postaju članice EU 1995.
Najveći talas širenja usledio je 2004. godine kada je pristupilo deset novih zemalja, Rumunija i Bugarska su postale članice EU 2007. a poslednja u ovom talasu - Hrvatska 2013.
SUTRA: Britanija pred referendum (3): Brisel rasipa novac Britanaca
