Skandalozna namera podgoričkih vlasti (4): Bogorodica ostala bez dragulja
Svetinje, koje nisu ni identifikovane, niti im je utvrđeno poreklo i vrednost, ostale su u senci pedesetak kilograma zlatnog novca i drugih dragocenosti tada pronađenih u Ostrogu i niko ih nije ni spominjao sve do 1978, kada su na inicijativu tadašnjeg predsednika crnogorske vlade Marka Orlandića izvučene na svetlo dana.
Istina iz dosijea
Skandalozna namera podgoričkih vlasti:
U januaru te godine odlučeno je da se svetinje iz sefa tajne policije predaju republičkoj verskoj komisiji, a ova je potom ikonu Bogorodice Filermoske ustupila Državnom muzeju Crne Gore na Cetinju, a ruku Svetog Jovana i česticu Časnog krsta Mitropoliji crnogorsko-primorskoj.
Međutim, tek devedesetih godina prošlog veka, zahvaljujući tadašnjem direktoru Narodnog muzeja Radomiru Bulatoviću u javnost su procurele prve informacije o svetinjama.
Nedugo pošto je definitivno potvrđeno da se zaista radi o najznačajnijim relikvijama u hrišćanstvu, netragom nestalim u vihoru Drugog svetskog rata, kao bomba odjeknula je vest da je ikona Bogorodice Filermoske u međuvremenu oskrnavljena, da su sa nje nestali neki dragulji, prvenstveno najveći i najdragoceniji, središnji od sedam safira iz đerdana kojim je ukrašeno poprsje ikone. Na to je 1994. godine prvi ukazao potpisnik ovih redaka, koji je zahvaljujući tadašnjem ministru policije, pokojnom Pavlu Bulatoviću, došao u priliku da vidi kratki policijski dokumentarni film, snimljen u Ostrogu 1952. prilikom otkopavanja skrivenog zlata.
Policijska priča da je svetinja opljačkana i oskrnavljena pre nego što je stigla u sef MUP-a definitivno je pala u vodu kad sam, nakon deset godina upornog traganja, zahvaljujući tadašnjem ministru policije Draganu Đuroviću, zavirio i u dosije igumana Leontija. Pronašao sam zapisnik posebne komisije koju je u martu 1953. godine obrazovao tadašnji Savjet za prosvetu i kulturu NR Crne Gore u sastavu profesor Slobodan Bujišić i slikari Miloš Vušković i Aleksandar Prijić. U izveštaju te komisije o pregledu relikvija iz Ostroga nedvosmisleno se naglašava da u ogrlici na ikoni Bogorodice ima sedam safira, od kojih je najveći središnji.
Skrivanje pljačke
U zapisniku o primopredaji relikvija, sačinjenom 20. januara 1978. godine, međutim, konstatuje se da u desnom kraku oreola na ikoni nedostaje jedan manji rubin, što je naglašeno i u zapisniku stručne komisije iz marta 1953. godine (sudeći po jedinom predratnom snimku ikone, taj dragulj je i tada nedostajao, nap. B. S). Ali nema ni pomena da nedostaje centralni, najskuplji dragulj i brilijant na kojem je visio, odnosno da umesto njega stoji nekakav bezvredni zlatni krstić, koji se tu i sada nalazi.
Basnoslovno blago
Vrednost ukrasa na relikvijama prvi put je procenjena u Rusiji 1859. godine na 24.930 rubalja u zlatu!
- Danas je to basnoslovna vrednost - veli Jurij Pjatnicki, kustos petrogradskog muzeja Ermitaž, koji posebno ističe vrednost ikone.
- Ako bi neko mene zamolio da odredim osiguravajuću sumu za ikonu Bogorodice Filermoske, mislim da bi govorili o nekoliko desetina, pa i stotina milijardi dolara - kaže Pjatnicki.
A da je i crnogorska vlast te 1978. godine slutila o kakvoj se vrednosti radi, govori i podatak da je ikona, navodno, bila osigurana na deset tadašnjih budžeta Crne Gore.
Kad sam tada u "Vestima", a potom i u svojoj knjizi "Tajne ostroškog blaga" objavio tvrdnju da je ikona oskrnavljena i krađa počinjena pod krovom Ministarstva policije, usledile su burne reakcije, prvenstveno šefa tajne policije iz vremena kad su svetinje predate Verskoj komisiji, Momira Pejanovića i naročito njegovog pomoćnika Vladimira Kekovića, prvopotpisnika na zapisniku o primopredaji relikvija. On je čak tužbom od autora ovog teksta tražio 15.000 evra nadoknade za pretrpljene duševne bolove i povredu časti i ugleda i nije odustajao sve dok i Vrhovni sud Crne Gore nije potvrdio da se nisam ogrešio o istinu i profesionalna pravila novinarstva.