Merkelova nameće ugovor sa Turskom
Lideri 28 država članica EU prethodni dan su raspravljali i razišli se oko jedan sat posle ponoći bez dogovora koji je bio najavljen kako bi zatim seli ujedinjeni za pregovarački sto sa Turcima. Umesto dogovora postignuta je, kako je formulisano "saglasnost oko zajedničkog stava" i nije održana uobičajena konferencija za štampu. Drugim rečima svako je vukao na svoju stranu.
Zato, šta god da se postigne kao dogovor, krajnje je neizvesno da li će sve vlade EU to poštovati.
Predsednik Evropske komisije Junker i Evropskog saveta Tusk predstavili su zatim turskoj strani za radnim doručkom juče u Briselu neznatno izmenjen tekst predloga dogovora u odnosu na onaj od pre deset dana. EU bi na postojeću sumu od tri milijarde evra dodala još tri za zbrinjavanje izbeglica na turskoj teritoriji. Neke države EU odbijaju da prime izbeglice pa tako sada ima ukupno 72.000 mesta za njihov prijem u EU.
Brisel tvrdi da će isključivo EU nadzirati potrošnju ovog novca, ali o tome i dalje postoje kontroverzna mišljenja i informacije. Migranti i izbeglice bili bi vraćeni iz Grčke u Tursku, a odatle bi oni koji imaju prava na azil bili raspoređivane po zemljama članicama EU po sistemu solidarnih kvota i bez prava na izbor države u koju idu. Ustanovljen je princip jedan za jedan što znači da bi za svakog izbeglicu koji napusti Grčku, jedan dobijao azil da iz Turske ode u EU.
Ideja o kolektivnom vraćanju ratnih izbeglica ili bolje rečeno proterivanju ratnih izbeglica u Tursku izazvala je brojne kritike i čak opomenu UN Briselu, jer je u neskladu sa Ženevskom konvencijom i evropskim zakonima. Organizacija za ljudska prava Amnesti internešenel pokrenula je protestnu peticiju i već sakupila 150.000 potpisa.
Sporni zahtevi Ankare
Neslaganja postoje i oko onoga što Turska traži zauzvrat: ukidanje viznog režima za 70 miliona Turaka već u junu mesecu, zatim ubrzano otvaranje pregovaračkih poglavlja za prijem u EU. Turska je još pre 11 godina dobila status kandidata za prijem, ali je pregovarčki proces od tada zamrznut.
Austrija Mađarska, Francuska i Španija otvoreno su izrazile sumnju da bi ovakav ugovor bio legalan. Ovo je prvi put da Francuska jasno osporava jednu nemačku diplomatsku inicijativu. Predsednik Oland čak je dao do znanja da je spreman da pošalje konzularne predstavnike kako bi razmatrali zahteve izbeglica u centrima u Grčkoj, a ne u Turskoj.