Evropa izgubila strpljenje sa Merkelovom

Decenija u kojoj su Angela Merkel i Berlin određivali Evropi šta sa grčkom krizom, spasom evra, politikom štednje - došla je do samog kraja. Nemci su imali novac i zadnju reč, dok su drugi škrgutali zubima, očajavali, ali na kraju je uvek bilo ono što je Merkelova želela. Sada je sav novac potrošen, a kad nema para za deljenje, onda Nemci više nemaju glavno mesto za stolom.

Merkelova ne vuče konce, a Berlin nije više u centru, već potisnut na margine, tvrdi autor i to potkrepljuje sledećim argumentima:

- Najpre su skandinavske zemlje zatvorile granice. Zatim su se udružile Mađarska, Poljska, Češka i Slovačka u tome da zatvore balkansku rutu. Onda su Austrija i Makedonija zaustavile izbegličku reku i povele spoljnu politiku kakvu nemački birači žele i od Merkelove (određivanje gornje granice za izbeglice, čemu se ona još opire).

- Dizgine je ona ispustila mesecima ranije u politici štednje - objašnjava se dalje. Krajem 2015. godine su španski birači odbacili omraženu špar-politiku nametnutu iz Berlina. Grci su 11 meseci ranije u najgoroj privrednoj krizi u Evropi izabrali levičarsku Sirizu i mesecima vodili maratonske pregovore oko dugova. I Francuska se udaljava od kursa štednje, a nova portugalska socijalistička vlada je u februaru provocirala sa novim budžetom. Portugalski šef diplomatije Silva naglasio je da njegova zemlja - nije učenik, rekavši doslovce: "Ne postoje države - profesori i države - studenti u EU!"

Glupost sa sankcijama

Takođe, i u pogledu sankcija prema Rusiji, gde zastupa američku politiku u Evropi, Merkelova je sve usamljenija. Lane je opala trgovinska razmena nemačkih firmi sa Rusijom za četvrtinu, a izvoz u tu zemlju pao za osam milijardi evra. Nemačka privreda se sada bori da zadrži ovog, najvećeg ekonomskog partnera.