Predstavnici SPC i države u tajnoj poseti Vatikanu: Kod pape samo kao poštari?
Mitropolit tvrdi da je srpska delegacija papi uručila odgovor patrijarha Irineja na papino pismo od prošle godine, a u vezi sa proglašavanjem svetim Alojzija Stepinca, čemu se protive srpska crkva i država.
Da se motivi iznenadne posete ne nalaze samo u pokušaju sprečavanja kanonizacije Stepinca i u dogovoru oko eventualnog dolaska pape, smatra istoričar crkvenog prava profesor Zoran Čvorović.
- Zanimljivo da do susreta dolazi uoči nove runde briselskih pregovora Beograda i Prištine kada treba da se otvori pitanje statusa SPC na Kosmetu. Malteški vitezovi, a i oni su rimokatolički red, već dugo zagovaraju tezu da se po vatikanskom modelu Eparhiji raško-prizrenskoj obezbedi eksteritorijalnost u odnosu na kvazidržavu Kosovo. I ne treba isključiti mogućnost da se iz Vatikana vrši pojačan pritisak da se prihvati ovaj model, bez obzira na to što bi na taj način SPC indirektno priznala kosovsku državnost - komentariše za "Vesti" Čvorović.
Silom svetac
Papa je, navodno, srpskoj delegaciji predočio da se kanonizacija Stepinca neće obaviti dok se ne ispita celokupna njegova uloga, iako nijedna pravoslavna crkva formalno ne može imati uticaj na kanonizaciju rimokatoličkog sveca.
- Protivljenje SPC Vatikan vešto koristi da kroz učešće srpskih vladika u komisiji za dijalog sa biskupskom konferencijom Hrvatske o Stepinčevoj kanonizaciji naša crkva aminuje Stepinčev svetački oreol - smatra Čvorović.
Osim pomenutog mitropolita, delegaciju SPC činili su vladika bački Irinej, ali i ambasador Srbije u Unesko Darko Tanasković. On je od 2002. do 2008 bio ambasador SRJ pri Svetoj stolici i pri Malteškom viteškom redu, pa se otud može objasniti njegovo učešće.
Prošle godine, kada je iz kabineta predsednika Srbije potvrđeno da je Tomislav Nikolić u ime države uručio poziv papi Franji, otvoreno je počelo da se govori i o tome da je dolazak rimokatoličkog poglavara uslov za članstvo Srbije u EU. Ne kao formalan, ali jedan od onih koji se podrazumevaju.
Za kosovske katolike nadležna Tirana
- To što Vatikan nije priznao Kosovo, gde živi oko 60.000 rimokatolika, nije od suštinskog značaja, jer papu nisu sledile sve one većinski katoličke zemlje sveta koje su priznale tzv. državu Kosovo. Osim toga, i Franjin prethodnik, papa Vojtila, izdvojio je kosovske katolike iz Biskupske konferencije u Beogradu i pripojio ih Biskupskoj konferenciji u Tirani. Pitanje je da li takav potez aludira na veliku Albaniju? - komentariše profesor Zoran Čvorović.
- Niko mi konkretno nikada nije rekao da je dolazak pape uslov, ali to je nešto što se podrazumeva. Mi moramo da obezbedimo katoličkim vernicima u Srbiji pravo da ih poseti poglavar njihove crkve. Naravno, zbog istorije i genocida u NDH ovo pitanje je veoma teško za nas i to je stvar o kojoj tek treba da se razgovara - potvrdio je lani u septembru šef srpske diplomatije Ivica Dačić.
Svetovne vlasti u Beogradu su ne samo spremne već i priželjkuju da ugoste visokog gosta iz Vatikana. Ustupak koji je papa napravio izlazeći u susret molbi SPC da se pre konačne odluke sprovedu šire konsultacije o kanonizaciji Stepinca, vlasti u Beogradu bi mogle iskoristiti za uveravanje domaće javnosti da dolazak pape donosi više koristi nego štete.
