Stop salami od trtica i šija
Prema rečima prof. dr Miladina Ševarlića sa Poljoprivrednog fakulteta, do sada su na tom biznisu pojedini mesni prerađivači zarađivali milione.
- Uvoz takvog mesa po ceni od pola evra za kilogram naneo je štetu domaćem stočarstvu, a mesnoj industriji doneo zaradu i do 150 odsto - kaže za "Vesti" Ševarlić. On se dugo zalagao za zabranu uvoza ovakvog mesa, ali je uvoznički lobi bio jači. Ševarlić, međutim, strahuje da će proizvodi od tih jeftino uvezenih sirovina biti u prodaji i ove godine.
Poštuju se standardi?
U Ministarstvu poljoprivrede kažu da nizak nivo kvaliteta ne znači da proizvod nije bezbedan za upotrebu.
Siniša Kotur iz Odeljenja za međunarodni promet i sertifikaciju napominje da je sa 180 miligrama u 100 grama mesa u 2004. godini nivo kalcijuma sada smanjen na 100 miligrama i da se Srbija drži tog međunarodnog standarda.
- Iako je uvoz obustavljen, to meso se čuva u hladnjačama i do šest meseci - podseća Ševarlić.
Petar Bogosavljević iz Pokreta potrošača Beograda kaže za "Vesti" da je to udruženje četiri godine vodilo bitku za ovaj zakon i "trpelo represivne mere industrije koja se opirala tom zakonu jer je ostvarivala ekstra profit".
Bogosavljević ocenjuje da će "sasvim sigurno biti pokušaja izvrgavanja zakona".
Viršle pune teških metala
U viršlama, ali i zamrznutim prerađevinama od piletine i popularnim dečjim kroketima od pilećeg belog mesa, najmanje ima mesa. U jednu viršlu ili parizer ubacuju otpaci od stotina pilića. U viršle se dodaju drobljena šija, leđa, trtica i kosti i koža od pilića koji su puni antibiotika, hormona, teških metala i bakterija.
- Veliki novac je bio u opticaju tako da je izvesno da će mnogi pokušati da izigraju zakon. Na inspekcijama je red da se pokažu i zaštite potrošače - kaže Bogosavljević.
Poslednjih nekoliko godina uvoz u Srbiju najlošije kategorije pilećeg i svinjskog mesa znatno je uvećan, a istovremeno je povećan broj malih proizvođača jeftinih mesnih prerađevina.
U 2013. godini pet najvećih prerađivača uvezlo je jeftinih mesnih prerađevina u vrednosti 13,5 miliona evra.
Te sirovine su u Srbiju stizale uglavnom iz evropskih zemalja, Austrije, Španije, Danske, Mađarske i Bosne i Hercegovine.
