Na trpezi otpad iz Evrope
Ukoliko se nadate da ćete u Srbiji jesti kvalitetne sveže šnicle od svinja srpskih seljaka grdno se varate, jer je Srbija preplavljena mesom sumnjivog kvaliteta. Meso u frižiderima marketa i mesara nije srpsko. Domaće meso je skupo, nedostupno, pa je velikim trgovinskim lancima lakše i isplativije da uvoze jeftino meso iz Poljske i dalekih zemalja poput Brazila i Argentine.
Meso se u Srbiju uvozi i sveže i smrznuto. Dok se sveže koristi odmah, rashlađeno i duboko smrznuto meso se prerađuje.
Šunke, kobasice i slični proizvodi uglavnom nastaju od smrznutog uvezenog mesa.
Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača Srbije kaže za "Vesti" da jedemo trećerazredno meso niske nutritivne vrednosti.
- Uvozi se meso lošeg kvaliteta, ili čak meso kome je u EU istekao rok upotrebe. Naime, kod nas su duži rokovi upotrebe nego u zemljama EU, pa pravno gledano niko ne krši zakon. Ali se znatno utiče na kvalitet zdravlja ljudi - navodi Bogosavljević.
On kaže da u mesu koje je u prodaji laboratorije često umesto proteina životinjskog porekla pronalaze proteine biljnog porekla, poput soje i graška.
- Kilogram soje ili graška košta 30 dinara (0,25 evra) pa je jasno kolika je zarada, jer se ubacuje u meso koje se onda prodaje po nižoj akcijskoj ceni - navodi naš sagovornik.
Drugi problem jeste cena tovljenika. U Srbiji je u oktobru cena tovljenika bila oko 170 dinara (1,4 evra), dok se u EU moglo pazariti i za 1,25 evra, pa je tako Srbija krenula da uvozi žive svinje.
Goran Papović, predsednik Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača kaže za "Vesti" da se godišnje uveze oko 30.000 tona otpadnog mesa iz Evropske unije.
- Ono što je predviđeno za otpad, za životinjsku hranu naše kompanije kupuju i onda prodaju kao meso treće kategorije. Jasno je da je pravilnik o kvalitetu uvoznog mesa izlobiran. Iako su pravila striktna nigde ne piše koliko tačno proteina životinjskog mesa mora biti u prerađevinama. Tako se dešava da u kobasicama ima sve više biljnih proteina - navodi Papović.
Pravila o tome šta sve treba da piše na deklaraciji jednog mesnog proizvoda veoma su striktna. Uvozno meso na deklaraciji treba da sadrži pečat proizvođača, datum klanja, do kada je upotrebljivo, a od 1. aprila, kada je stupio na snagu novi Pravilnik o deklarisanju, pored nabrojanog, treba da sadrži i sastave, odnosno objašnjenje da li to meso možda u sadržaju ima i neke boje ili alergene.
Pritužbe građana
Goran Papović kaže da svakodnevno dobijaju pritužbe građana na kvalitet mesa sumnjive boje i karakteristika i navodi da je sredinom marta u Srbiju stigla piletina iz Poljske za koju se opravdano sumnjalo da je zaražena salmonelom.
- Upozorenje je stiglo od sistema za brzu razmenu informacija o merama i preduzetim radnjama u pogledu prehrambenih proizvoda koji predstavljaju ozbiljan rizik za zdravlje i sigurnost potrošača. Međutim ništa nije preduzeta u cilju zaštite potrošača i sve je obavijeno velom tajne - navodi Papović.
Bogosavljević upozorava da se domaćice često žale na vodu u mlevenom mesu, što se dešava kod mesa koje je ranije bilo smrznuto.
- To je nedozvoljena radnja da se ranije smrznuto meso prodaje kasnije kao sveže, ali to se dešava. Osim toga meso je prepuno soli, aroma i želatina - navodi Bogosavljević.
Miladin Ševarlić, profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu za "Vesti" ističe da je problem u državi.
Tajkuni se bogate
Domaće kompanije koje uvoze meso, a onda prodaju kao proizvode sa sopstvenih farmi basnoslovno se bogate, navodi dr Ševarlić.
- Primera radi svinjsku plećku koju su uvezli prodaju kao "domaće meso sa farme" i po kilogramu zarađuju i do 200 dinara (1,6 evra). Pa kako onda da se ne bogate, kad na taj način zarađuju - pita se dr Ševarlić.
- Država ne samo da ne štiti sitnog domaćeg proizvođača, nego ne štiti ni zdravlje svojih građana, koji jedu meso sumnjivog kvaliteta. Velikim kompanijama se više isplati da uvezu meso iz belog sveta nego da afirmišu srpskog seljaka. S druge strane ekonomska beda srpskog građanina je velika, tako da ljudi samo gledaju da kupe što jeftinije meso - navodi dr Ševarlić.
