Ispovest generala Pavkovića (3): Neke kolege podmukle, većina časni ljudi
Da ste bili u poziciji, šta biste učinili da sprečite eskalaciju albanskog terorizma?
- Te 1998. godine nisam bio ni komandant Treće armije, ni načelnik Generalštaba, ali da jesam, sigurno bih dosledno sprovodio odluke i naređenja Vrhovnog saveta odbrane i ponašao se u skladu sa drugim zakonskim aktima, kojima su regulisane mere za zaštitu teritorijalnog integriteta i suvereniteta SRJ.
Šta to znači?
- To znači da bih pravovremeno preduzeo mere za sprečavanje eskalacije terorizma, u skladu sa njima i svojim ovlašćenjima. Ja sam profesionalni vojnik koji je potpisao zakletvu da će i po cenu svog života braniti zemlju i narod.
Neke vaše kolege iz tog perioda videli smo u Hagu, ali na klupi svedoka tužilaštva. Generale Perišića i Dimitrijevića ste apostrofirali i u knjizi?
- To što sam rekao u knjizi je za sada dovoljno. Ako bude trebalo, imaću šta još da kažem i dokažem. Međutim, hoću da naglasim da sam se našao u ovoj poziciji zbog njihovog neprofesionalnog, nekolegijalnog, i mogu slobodno reći, podmuklog odnosa prema meni lično. Ali biće prilike da o tome nešto više kažem, pa će se videti ko je ko.
Ipak, na promociji vaše knjige se okupio kompletan kolegijum Generalštaba, ljudi vas i dalje poštuju?
- Zaista sam zadovoljan što su skoro sve moje kolege došle na promociju knjige. Znate, ja nikada nisam stigao da ozbiljno govorim o svojim bivšim kolegama iz kolegijuma. Radi se o izuzetno moralnim, obrazovanim, stručnim i odgovornim ljudima. Oni su i u najdramatičnijim trenucima za našu zemlju pokazali da su, osim što su vrhunski profesionalci, velike patriote, a pre svega časni ljudi, što su pokazali u događajima 1998. i za vreme NATO agresije 1999. A šta su dobili posle toga? Poniženja, šikaniranje, smene i prevremena penzionisanja, omalovažavanje.