Nemačka preča od Kosova?
Možda su mnogi od vas nakon prvog dela rečenice pomislili da sledi - pre nego što ću se odreći Kosova - ali neprijatnim iznenađenjima nikad kraja.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić, koji je prvi digao uzbunu u javnosti o neočekivano novim uslovljavanjima, juče je rekao da je tačno da se nemačkim amandmanom za pregovaračku platformu za poglavlje 35 formalno ne traži priznanje nezavisnosti Kosova, ali i primetio da "mi nismo naivni".
Prethodno je nemački ambasador u Srbiji Aksel Ditman demantovao da Nemačka traži od Beograda da prizna Kosova kako bi se otvorila pregovaračka poglavlja. Đurić, međutim, navodi da se u nacrtu platforme za otvaranje poglavlja 35 od Srbije traži da ukine sve privremene organe na Kosovu, da prestane da ih finansira, pa čak i da srpska ministarstva podnose kvartalni izveštaj vlastima u Prištini.
Toma sluša premijera
Dok savetnici predsednika Srbije govore da je šef države za raspisivanje referenduma, sam Nikolić kaže da će "saslušati premijera i njegov stav".
- Besmisleno je da mi prekinemo pregovore, ali moramo im staviti do znanja da ne mogu da nas ponižavaju i gaze, po cenu da ih oni prekinu - rekao je Nikolić, koji je svojevremeno rekao da bi podneo ostavku kada bi se narod na referendumu odrekao Kosova.
- Da li možete da zamislite da naša Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrašnjih poslova podnose kvartalni izveštaj ministarstvima u Prištini, kao da smo bezmalo mi kolonija Prištine, a ne oni naša pokrajina - rekao je Đurić.
Na sve to, dodao je, dolazi nacrt nemačkog amandmana u kojem se kaže da Srbija, posle otvaranja poglavlja 35, 32, 23 i 24 ne može da otvori nijedno naredno poglavlje dok svi ovi, kako kaže, nemogući elementi sadržani u nacrtu platforme ne budu ispunjeni.
- Tu možemo pre da govorimo o tome da poglavlja zaista mogu da budu otvorena, a onda da umesto ubrzanih evropskih integracija, ako bi zaista ostalo tako do kraja, onda bi to ličilo na turski scenario o evropskim integracijama bez kraja, zato što tu postoje uslovi koje je nemoguće ispuniti - objasnio je šef Kancelarije za KiM.
Nije šija, nego vrat
U nacrtu pregovaračke platforme za poglavlje 35, nalazi se deset tačaka koje Srbija vidi kao statusno pristrasne i kao stvaranje prostora za indirektno priznanje Kosova. "Vesti" su došle i do komentara srpske strane na predložene tačke, a navodimo neke od najinteresantnijih opaski. Osim zahteva da srpska ministarstva unutrašnjih poslova i pravde podnose kvartalne izveštaje o isplatama penzija pripadnicima MUP-a i radnika u pravosuđu, više se ne upotrebljava izraz o napretku u "procesu normalizacije odnosa sa Prištinom", već se navodi Kosovo. Zahteva se uspostavljanje kosovskog pravnog poretka na severu pokrajine, bez preciziranja da je to izvodljivo tek nakon formiranja Zajednice srpskih opština.
Srpski premijer juče je imao dan prebukiran sastancima - od nemačkih novinara, preko razgovora sa patrijarhom Irinejem do susreta sa ambasadorima Kvinte (SAD, Nemačka, Francuska, Britanija i Italija), a više puta tokom dana je razgovarao i sa predsednikom Nikolićem.
I svi su za njega imali jedno ključno pitanje - kako će Srbija dalje, sada kada su maske pale i postalo jasno da se Beograd nalazi pred izborom - ili će indirektno priznati Kosovo i ispuniti sve zahteve Brisela, sve sa nemačkim amandmanom, ili će odgovor potražiti na izborima, u potrazi za još jednom podrškom građana za svoju politiku. Koja će to politika biti - EU ili Kosovo ostaje u domenu spekulacija, kao što je na slobodu tumačenja Vučićeva poruka nemačkim novinarima da je ruskom predsedniku Vladimiru Putinu rekao da je članstvo u EU strateški put Srbije. Ove Vučićeve reči, izrečene na sastanku sa nemačkim novinarima, juče je na Tviteru preneo portparol Evropske komisije u Nemačkoj Rajnhard Honighaus.
Šta sadrži nemački amandman
Amandman Nemačke, koji su podržali i Britanija i Hrvatska, a kojim se dodatno uslovljava Srbija za otvaranje pregovaračkih poglavlja, predviđa da Srbija ne može da nastavi pregovore sa EU, ako do kraja ne primeni Briselski sporazum. Oni koji su imali uvid u taj amandman zaključuju da će ga Berlin jednostrano primeniti i blokirati srpske integracije ukoliko ne bude zadovoljan ispunjenjem preuzetih obaveza iz Briselskog sporazuma. Nigde ne piše eksplicitno da Srbija treba da prizna Kosovo, ali je jasno da Berlin insistira da se statusno reši pitanje otcepljenje srpske pokrajine koje je Nemačka među prvima priznala.
Zagovornici članstva u EU ističu da se radi o nacrtu i da bi Srbija preko zemalja koje nisu priznale Kosovo mogla da povede diplomatsku ofanzivu da se zahtevi ublaže, dok bivši austrijski vicekancelar Erhad Busek veruje da će evropska diplomatija već doći do nekog rešenja.
- Uveren sam da će uslediti odluka EU o učlanjenju Srbije u kojoj se govori o Kosovu kao delu te zemlje. Izmisliće neku formulu. Diplomatija tako radi - rekao je Busek u Beču na skupu o srpsko-austrijskim odnosima.
I ako bi se integracije stavile na "led", obaveze koje je Srbija do sada prihvatila u pregovorima sa Briselom ostaju, upozoravaju stručnjaci.
