Evo kako je Amerika dovela do haosa u Siriji
Nakon ustanka 2011. protiv Bašara el Asada, predsednika Sirije, pomaganje pobunjenika je za mnoge na Zapadu bilo sinonim za pomaganje demokratije i slobode.
Ali, bilo je neslaganja oko toga da li im treba obezbediti i teško naoružanje i ozbiljnije pomoći. Godinama su Obama i njegovi saradnici odbijali da kategorično kažu: "Nećemo to da radimo". Umesto toga, odluka je odlagana.
Pročitajte još:
* "Moguć sukob američkih i ruskih vojnika u Siriji"
* "Amerika ostala zatečena ruskim napadima u Siriji"
* Sirija kao Bosna: Može li novi Dejton zaustaviti krvavi rat?
* Došlo vreme za naplatu: Islamska država puca po svim šavovima
Četiri godine kasnije rezultat je podeljena sirijska opozicija, jačanje Islamske države i humanitarna katastrofa koja se širi po Evropi. Prošle godine, potezom koji je više bio simboličan nego ozbiljan, Obama je zatražio od Kongresa novac za finansiranje programa kroz koji bi američko vojno osoblje moglo da obučava pobunjenike u preciznom gađanju, navigaciji i drugim veštinama.
Obuka pobunjenika
Cilj je bio da se obuči oko 15.000 pobunjenika u Jordanu i drugim državama kako bi se oni potom vratili u Siriju i borili. Međutim, zvaničnici Ministarstva odbrane SAD prošle godine objavilo da se svega četvoro ili petoro regruta iz programa zapravo vratilo u borbu.
U nedavnom govoru u Beloj kući, Obama je delovao frustrirano objašnjavajući "neuspehe" ovog programa obuke i opremanja. U subotu su američki zvaničnici novinarima objavili da je program modifikovan.
- Napravićemo neku vrstu pauze operativne pauze - navela je Kristin Vormut, podsekrertar za odbranu.
Vođe pobunjenika dobijaće sada, po njenim rečima, samo osnovne pakete opreme, ali je obuka boraca stopirana. Priča o ovom katastrofalnom programu potiče još iz prvih dana ustanka na Bliskom istoku, a Robert Ford, bivši američki ambasador u Siriji, pratio je celu dramu iz prvog reda.
On se dao, u naizgled beznadežan zadatak, da sirijsku opoziciju naoruža američkim oružjem. Iako je Sirije bilo svuda u vestima i promenama unutra zemlje, ona i dalje nije bila od životne važnosti za strateške interese SAD. zbog toga je ostala pitanje niskog prioriteta za zvaničnike Obamine administracije.
Ili Asad, ili teroristi
Kada je Asadov režim 2012. počeo da posrće, Ford je verovao da SAD treba da se umešaju u sukob podržavajući pobunjenike, inače bi Sirija upala u stanje anarhije i postala "još jedna Somalija ili Jemen".
Ford je govorio zvaničnicima administracije da bi trebalo da naoružaju pobunjenike i tada tvrdio da će im, ako SAD ne pomognu, ekstremisti dati novac i privući ih u svoje organizacije. Među onima koji su podržavali njegov pristup bili su Dejvid Petreus, tadašnji direktor CIA, Hilari Klinton, državna sekretarka SAD i veći deo spoljnopolitičkog establišmenta u Vašingtonu, kako demokrata tako i republikanaca.
Na drugoj strani su tada bili Obama, najviši zvaničnici zaduženi za nacionalnu bezbednost i većina Amerike.
- U početku je argument bio: "Ne poznajemo ih dobro". Kada smo ih bolje upoznali, bilo je "Oni nemaju baš dobro poreklo" - naveo je Ford za BBC i dodao da pobunjenici nisu bili "ideološki čisti" onako kako su američki zvaničnici želeli.
Obamini savetnici za nacionalnu bezbednost su tvrdili da je Sirija barem relativno stabilna dok je Asad na vlasti, predstavljajući izbor: Ili da Asad ostane ili da Siriju preplave teroristi. Na kraju se, kako tvrdi BBC, desilo najgore od obe ove opcije.