Merkelova zavrnula ruke Porošenku
Ona je rekla da ne iskuljčuje i novi sastanak u kom bi učestvovao i ruski predstavnik. Međutim, Merkelova je posebno naglasila da su sporazumi o prekidu vatre iz Minska osnova za mir u Ukrajini. Nemačka kancelarka je rekla i da se sporazum o prekidu vatre na istoku Ukrajine ne poštuje.
- Ono što je dogovoreno u Minsku mora se poštovati. Ovde smo da bi se taj sporazum poštovao, a ne dovodio u pitanje - kazala je Angela Merkel.
Pročitajte još:
* Ukrajina: Dugo putovanje u propast
* "U želji da uništi Rusiju, Amerika neće štedeti ni Evropu"
To su svakako neprijatne vesti za Petra Porošenka, pošto sporazum iz Minska predviđa i direktne pregovore s pobunjenim oblastima. To Kijev izbegava od potpisivanja primirja u februaru kako ne bi došlo do federalizacije Ukrajine.
Osim toga, ukrajinska ekonomija je u kolapsu, a Kijev je nakupio nove vojne snage na Donbasu i pojačao granatiranje gradova, pa Armija Novorosije iščekuje prekid primirja i opšti napad. Obnovom rata Kijev bi dobio izgovor da ne pregovara i skrenuo pažnju osiromašenog stanovništva na borbe.
Nemačka i Francuska kao garanti minskog sporazuma, ali i Rusija, pokušavaju da spreče takav razvoj događaja. Ukrajinski i ruski analitičari, međutim, smatraju da daleko veći uticaj na Porošenkov režim ima Amerika koja ga kreditira preko MMF. Istovremeno, Amerika i njeni najbliži saveznici Kanada i Velika Britanija obučavaju kijevske trupe.
Ko je glavni?
Berlinski "Tagesšpigel" navodi da je nejasno kako ukrajinski predsednik koji je započeo krvavi građanski rat na granicama EU može da diktira uslove šefovima najmoćnijih država Evrope koji su za mirno regulisanje konflikta. Ruski mediji primetili su da još niko u Evropi nije spreman da otvoreno izjavi kako je Ukrajina mutirala u ozbiljnu ekonomsku i bezbednosnu opasnost za kontinent. Zaključuju i da Ukrajina više nije udarna vest zapadnih medija.