Ukrajina: Dugo putovanje u propast
Ukrajina je svečano obeležila 24 godine nezavisnosti, ali uprkos ceremoniji, vojnicima koji su ljubili zastave i patriotskom govoru predsednika Petra Porošenka, ta zemlja nema šta da slavi.
Porošenko je optužio Rusiju za sve nedaće Ukrajine, uključujući ekonomski kolaps u kom je prosečna plata u poslednjih godinu dana pala za oko 60 odsto, cene porasle i do tri puta, a inflacija podivljala. Pri tom je Kijev sam uvodio sankcije Rusiji i prekinuo zajedničke projekte, što je gotovo prepolovilo izvoz u Rusiju i zaustavilo ukrajinsku industriju.
Međutim, ukrajinska ekonomska katastrofa započela je pre 24 godine kada je proglašena nezavisnost, a ta nekada najrazvijenija republika SSSR-a ušla u divlju privatizaciju i korupciju ogromnih razmera, što se završilo prošlogodišnjim pokušajem približavanja EU kako bi tajkuni sačuvali i ozakonili aktive.
Tako je ovaj Dan nezavisnosti Ukrajina dočekala kao najsiromašnija zemlja Evrope, zavisna od kreditora i u iščekivanju zvanične objave bankrota.
Za 24 godine nezavisnosti ukrajinski bruto društveni proizvod (BDP) umanjen je za 35 odsto. Prema podacima Svetske banke, to je najgori pokazatelj među svetskim državama u periodu 1991-2014. Ukrajina je tako pokazala gori rezultat nego Moldavija i Gruzija čiji je BDP u tom periodu pao za 15 odsto, ali i od Zimbabvea i Centralnoafričke Republike, koja je sva obuhvaćena građanskim ratom.
Pri tom, pojedini ukrajinski ekonomisti očekuju pad ukrajinskog BDP-a čak za još 50 odsto do kraja godine. Jedan od glavnih uzroka je i kamata od 30 odsto koja onemogućava kreditiranje svakog biznisa, pa privreda stoji. Tako visoku kamatnu stopu, pet puta veću nego prošle godine, Centralna banka bila je prinuđena da uvede da bi zaustavila inflaciju koja je lane dostigla sto odsto.
Nezaposlenost raste, ali i oni koji imaju posao ne mogu da zarade za život, pa se zadužuju u proseku za oko sedam odsto plate svakog meseca. Najveći udar pretrpeli su zaposleni u industriji koja gotovo da više ne radi. Glavni udar građane Ukrajine očekuje na zimu, pošto je grejanje poskupelo 280 odsto, a Kijev čak nema para da kupi potrebnih 19 milijardi kubnih metara gasa, pa se očekuje novo poskupljenje.
Ekonomisti smatraju da su vlasti sve ove zvanične podatke ulepšale i da je situacija daleko gora. Pri tom, ni oni nisu uračunali gubitak Krima i krvavi građanski rat koji je zemlju ostavio bez najrazvijenijih industrijskih oblasti na Donbasu i bez uglja za Termoelektrane koje proizvode oko 70 odsto struje, dok rastu separatističke težnje u još osam od 24 oblasti.
Rat umesto hleba
Porošenku je za govor kao šlagvort poslužila godišnjica strahovitog poraza južno od Donjecka, kada je kod Ilovajska ubijeno najmanje 500 vojnika, a njih 7.000 opkoljeno, pa su od pobunjenika bežali preko ruske teritorije. Za taj i potonje poraze Porošenko je okrivio Kremlj. On je građane plašio budućim napadom Rusije, iako je pritisnut ekonomskim nedaćama nakupio trupe na Donbasu i posmatrači svakog dana očekuju prekid primirja, ofanzivu i novi poraz.
