Sandžak se preseljava u Evropu
U celom Sandžaku ekonomska situacija je katastrofalna. Samo u Novom Pazaru posao čeka 25.000 ljudi ili svaki četvrti žitelj, slično je i u Tutinu, Sjenici, Priboju, Prijepolju, Rožajama.... Mnoge porodice su na ivici egzistencije i spas traže negde u Evropi.
- Samo preko nas tokom ove godine otišlo je oko 1.000 Sandžaklija, većina se snašla i zaposlila, neko privremeno, a neko za stalno. Neki su "na čekanju" kod komšija, prijatelja i rođaka, samo retki su se vratili - priča Kadrija Mehmedović iz udruženja Reintegracija, koje Sandžaklijama pomaže da lakše odu u Evropu i tamo ostanu.
Ovde posla i perspektive nema, ljudi idu tamo gde posla ima.
- Naš cilj je da pomognemo onima koji su odlučili da bolji život pronađu u Nemačkoj ili nekoj drugoj evropskoj zemlji, da ih na neki način pripremimo (svi prolaze kurs nemačkog jezika), a u nekim slučajevima, kad se radi o ponudi konkretnih poslova, pošaljemo direktno na radno mesto. Niko više ne ide na slepo i ne traži azil. Postoji mnogo načina da se ode legalno i pošteno zaradi, a možda dobije i stalni posao - naglašava Mehmedović.
Sandžaklije su solidarni i rodbinski vezani, pomažu jedni drugima.
- Otišao sam pre godinu dana na studentsku praksu u Frankfurt, na građevini sam upoznao neke Tutince koji su mi omogućili da ovog leta legalno boravim i radim u Nemačkoj šest meseci. Ako se pokažem, možda ću i ostati, možda se ove jeseni neću ni vraćati da nastavim školovanje jer u Novom Pazaru, čak i ako završim Građevinski fakultet (sada sam na trećoj godini), nikada neću dobiti posao, niti ću doći do novca da pokrenem neki svoj biznis - priča nam, dok se sprema da uđe u autobus "Pejić-tursa" i otputuje u Nemačku, student Fehim Kurtanović.
- Naši političari tobož žale što odlazimo, a ništa ne čine da ostanemo. Ubeđena sam i da žele da nas što više ode jer svako nekog ostavlja ovde i slaće mu novac. Da nije tih para, a mesečno pristigne više od milion evra, Novi Pazar bi bio grad gladnih i već bi izbila neka pobuna - komentariše na stanici mlada slikarka, koja odlazi Švedsku s namerom da tamo i ostane.
Ona osam godina traži posao. Godinu dana je učila švedski i nada se da će u Malmeu moći da podučava decu slikanju.
Da li će se vratiti?
- Neće. Žao mi je što deca odlaze, ali u Nemačkoj je mnogo bolje. Možda ću se poželeti unuka, ali sam i srećna što su dvojica mojih sinova uspela da se izbore za stalni posao i boravak u okolini Berlina. Treći sin je ostao na Pešteru, gaji ovce, ali od toga nema hleba. I on razmišlja da sve rasproda i ode kod braće. Ako i on krene, idem i ja, čuvaću im decu i kuvati ručak, pola Peštera je tako otišlo - priča Remzija Mašović iz okoline Sjenice.
Zbog odlazaka u inostranstvo mnoga sela na Pešteru su prepolovljena, nekoliko ulica u novopazarskom naselju Selakovac potpuno je ispražnjeno, a broj đaka u lokalnoj školi je prepolovljen.
Opusteo sever Crne Gore
Za razliku od Novopazaraca, Tutinaca i Sjeničaka, koji se trude da u Nemačku odu legalo, žitelji Rožaja, Bijelog Polja, Plava i drugih mesta u crnogorskom delu Sandžaka pokušavaju da se kao azilanti domognu boravišnih papira i novčane pomoći.
Od Nove godine, sa severa Crne Gore u Nemačku je otišlo nekoliko hiljada građana, mahom Bošnjaka. Neki su se vratili, a većina je još na čekanju.
Ambasadorka Nemačke u Podgorici Gudrin Štajnaker tvrdi da će svi biti vraćeni, milom ili silom. Međutim, neki nemački gradovi, poput Goslera i Bravunšvajga, suočeni s iseljavanjem, obećavaju Rožajcima, Bijelopoljcima i Plavljanima da će ih zadržati.
Pročitajte još:
* Kuda ide Sandžak (1): Zapaljivo stanje u dolini džinsa
* Kuda ide Sandžak (2): Trbuhom za kruhom i auspuhom
* Hiljade očajnika hrle u Nemačku