Klimatske promene na Balkanu (1): Banane made in Serbia

Naučne projekcije govore da bi ogromne vrućine mogle da sprže zemlju u Turskoj i Grčkoj, a da evropske turiste iz južnih delova kontinenta presele na Severno more gde će temperatura vazduha ići do 30 stepeni. Te prognoze plod su istraživanja domaćih i inostranih naučnika koji pomno prate globalno otopljavanje i ubrazane klimatske promene.

* Srbija postaje sve užareniji deo Evrope, a posle leta 2012. ponovo su je ovih dana pogodile neopisive tropske vreline koje su asfalt usijale i iznad pedesetog Celzijusovog podeljka. Vrelina se odrazila se na biljni i životinjski svet, pa se u Vojvodini suše jele, a lišće lipe i kestena je već u julu dobilo jesenje boje. Klima je uzela danak rodu malina i kupina, kod šljiva su već zabeležene ožegotine na deblu i listovima, a može se očekivati ubrzano sazrevanje i prevremeno otpadanje plodova.

* Jedna od oblasti koja se najbrže zagreva na Zemlji jeste regija u kojoj živimo, Dunavsko-karpatski basen, a područja istočne Srbije i Vojvodine posebno su ugrožena pustošenjem, upozorava Svetski fond za zaštitu divljih životinja. Voda za piće, industrijsku i poljoprivrednu upotrebu, postaće oskudna, jer porast temperature još više ugrožava već pogođene resurse podzemnih voda u Srbiji. Šumski požari su češći i ozbiljniji, a očekuje se smanjenje snežnog prekrivača i dužine zimskog perioda, što utiče na rezerve vode u zemljištu.

* Sve ukazuje da nisu neverovatne pretpostavke domaćih agronomskih stručnjaka da se Srbija neće dugo načekati da postane izvoznik tropskog voća. Rekordne letnje temperature i meteorološke najave da posle toplog i sušnog avgusta sledi vrući septembar i blaga zima, sve sigurniji su znak prognoza profesora Dragutina Mihajlovića sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu koji je 2013. opominjao da će na teritoriji cele Srbije do 2070. vladati tropska klima.

- Već u narednih 30 godina žitarice će biti gajene i u planinskim krajevima koji se nalaze na 1.000, pa i 1.200 metara nadmorske visine - predvideo je ovaj stručnjak, navodeći da je taj scenario rezultat projekcije globalnih promena u regionu, rađen u saradnji sa novosadskim Prirodno-matematičkim fakultetom.

* Očito je da postoje ubrzane klimatske promene, kaže agronom dr Miladin Ševarlić, samo se ne može još sa sigurnošću utvrditi njihov tempo.

- Evidentno je da je u poslednjoj deceniji temperatura skočila za neverovatna dva stepena naviše, što je mnogo kratak period za toliko otopljavanje. Zato je neophodno reagovati odmah, odnosno da proizvođači menjaju navike u korist useva koji su otporniji na visoke temperature i sušu u letnjem periodu. Takođe treba obezbediti odgovarajuću tehnologiju proizvodnje, od navodnjavanja do zaštitnih mreža koje štite od sunčevih ožegotina na plodovima voća.

* Tropske vreline ovog leta bile su šok za voće. Najdrastičnije posledice zabeležene su kod kupina i malina, a štete će pretrpeti i šljiva i jabuka. Zbog ugroženosti svog kontinentalnog voća, kako kaže za "Vesti" Marijana Pešaković, viši naučni saradnik tog instituta, biljke se moraju osvežavati orošavanjem koje im pomaže da izdrže sledeći tropski dan.

* Suša ne najavljuje ni dobar rod kukuruza, soje i šećerne repe. Najteža je situacija u Vojvodini, na jugu i istoku Srbije. Sve vrelija klima mogla bi da ozbiljno ugrozi tradicionalno gajenje žitarica i industrijskog bilja jer zbog ekstremno sušnih letnjih meseci poljoprivreda nekoliko godina unazad trpi ogromne gubitke. Da vreme afričkih biljaka u Srbiji tek dolazi, još pre nekoliko godina ukazivao je doktor Janjoš Berenji sa novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

- Klima se menja kod nas i u svetu, pa su afričke biljke moguće rešenje. Troše manje vode jer imaju manju transpiraciju zbog voštane prevlake, a korenove dlačice su u stanju da isisaju iz zemljišta kapilarnu vlagu koju žitarice ne mogu - preporučio je Berenji. - Biljke sa Crnog kontinenta su visoko tolerantne na sušu jer su prirodno prilagođene tim uslovima. Prosu je potrebno vode samo koliko da nikne, a zbog kratke vegetacije od svega tri meseca mogao bi da se gaji posle pšenice bez navodnjavanja, pa bi imali dva puta godišnje useve. Sirku treba duplo manje vode nego kukuruzu, može da se seje i kasnije i zelen je do žetve.

* Suša ne pravi problem samo na njivama već i na vodi, to jest na Dunavu, koji se spustio toliko da natovarene barže danima stoje, a izvoza gotovo i nema. Ako ne padne valjana kiša, transport žitarica, ali i druge robe biće potpuno obustavljen, a kako kažu trgovci, sve se to već oseti na ceni pšenice. U julu je izvezeno manje od 50 odsto očekivanih količina, a u avgustu će smanjenje biti još drastičnije. Čekanje poskupljuje prevoz, a u svetu pada cena hlebnog žita. Srbija već plaća ceh niskog vodostaja. U velikom problemu je i Hrvatska. Ovogodišnja žetva pšenice u Hrvatskoj je najmanja u istoriji te zemlje, jer se očekuje prinos od svega 500.000 tona, što je upola manje od proizvodnje od pre nekoliko godina.