Moskva i Brisel se vraćaju na “Južni tok“?
Nakon obustave izgradnje Južnog toka i najave Moskve da će Evropa morati da se snabdeva gasom preko Turske, stručnjaci smatraju da nije isključeno da će se po okončanju ukrajinskog sukoba Evropska unija i Rusija vratiti na projekat “Južnog toka“. Takođe, stručnjaci naglašavaju da ruski energenti ipak ostaju najjeftiniji za evropske potrošače.
Predsednik Udruženja za gas Vojislav Vuletić smatra da “Turski tok“ neće biti izgrađen, već da je jedino Južni tok realno rešenje za energetsku bezbednost Evrope. Prema njegovim rečima Grčka, Makedonija i Srbija nemaju dovoljno sredstava za izgranju nastavka gasovoda od tursko-grčke granice.
- Ko će da gradi taj gasovod? Mislite da Evropa ima para — nema ni Evropa. Samo Rusi mogu da grade taj gasovod i da spasu Evropu od nestašice gasa - rekao je on.
Sa druge strane, kaže Vuletić, kompletnu izgradnju gasovoda u Srbiji je prema projektu “Južnog toka“ trebalo da radi Gasprom. Vrednost tih radova je bila procenjena na oko dve milijarde dolara, a Vuletić je objasnio da bi Srbija te pare vraćala kroz transportne takse i kredite.
"Evropa i Srbija zavise od ruskih energenata"
On je rekao da i Evropa i Srbija zavise od uvoza energenata i da se treba truditi da uvoz košta najmanje, dodajući da je američki gas, koji se dobija iz škriljaca, dvostruko skuplji. Vuletić smatra da u ovom trenutku jedino gas iz Rusije može da zadovolji energetske potrebe Srbije i Evrope.
- Evropa će 2030. godine trošiti 600 milijardi kubika gasa godišnje, što je za oko 50 odsto više nego danas. Odakle taj gas? Da bi se jedan gasovod napravio, postoje samo dva uslova — da imaš gas i da imaš pare da za gradnju gasovoda - zaključio je Vuletić.
Pročitajte još:
* I bez Južnog toka, ruski gas najpovoljniji za Srbiju
* Orban: Gas iz Turske mora preko Srbije
Saradnik Instituta za evropske studije Goran Nikolić takođe smatra da Srbija treba da nabavlja gas i druge energente iz Rusije, jer je to najisplativije rešenje. Prema njegovim rečima, odnosi Srbije i Rusije su zasnovani na obostranim interesima, jer je interes Rusije da ima pouzdanog potrošača, a Srbije da ima najjeftinije energente.
- Nije isplativo praviti gasovog ispod Atlantika, i uvoz gasa iz zemalja preko tog okeana bi i Srbiju i Evropu koštalo duplo skuplje. Govorilo se i o ideji da se gas dovozi iz Azerbejdžana i Turkmenistana, međutim Azerbejdžan ne može ni 10 milijardi kubika godišnje da obezbedi dok je, naprimer, kapacitet planiranog ’Turskog toka‘ iznosio 63 milijarde kubika -poručio je Nikolić.
"Rusija želi da bude parner a ne samo snabdevač"
Istovremeno, zamenik direktora Ruskog centra za strateško istraživanje Igor Prokofjev je rekao da je udeo Rusije u ukupnom energetskom bilansu Evrope jednak realnom udelu Rusije u ukupnim svetskim zalihama energenata. On je rekao da energetska saradnja sa Evropskom unijom izgleda tako što Evropa vidi Rusiju samo u ulozi snabdevača energentima, dok Rusija teži da postane partner.
- Razlika je u tome što biti snabdevač podrazumeva da ste vi kupili gas i to je to. A Rusija želi da bude partner, što podrazumeva ne samo snabdevanje, već transport, preradu i na kraju krajeva, izlaz na krajnjeg korisnika. Rusija je zemlja koja želi da zauzme svoje mesto u svetskoj ekonomiji 21. veka, a ne samo da bude snabdevač - zaključio je Prokofjev.
