Naši naučnici za večnost (5): Ljubite nauku i domovinu
Polje njegovog rada bilo je ogromno: hemičar, profesor, predsednik Akademije nauka, rektor Velike škole i prvi rektor Beogradskog univerziteta, političar i kraljevski poslanik u Londonu, ministar inostranih dela i ministar narodne privrede.
Sima Lozanić je rođen 8. marta 1847. godine u Beogradu, gde je završio najpre pravne nauke na Velikoj školi, a onda studirao hemiju u Cirihu i Berlinu.
Pošto se vratio u rodni grad, radio je kao profesor Velike škole na Katedri za hemiju. Njegovim dolaskom u Veliku školu počeo je brzi razvoj nastave hemije kao moderne discipline dostojne najvećih evropskih univerziteta.
Naši naučnici za večnost
Zahvaljujući Lozaniću, Velika škola je stekla dobro opremljenu laboratoriju i biblioteku, a on je, primenjujući najnovija saznanja, stečena tokom studija u inostranstvu, uveo u nastavu velike promene. Prevazišao je staru teoriju, formule i zastarele terminologije i doneo novu klasifikaciju organskih jedinjenja, modernu nomenklaturu, strukturne formule i atomske mase.
Januara 1894. godine Lozanić je prihvatio je poziv premijera Đorđa Simića da u njegovoj vladi radi kao ministar privrede. Od tada, narednih 11 godina proveo je u državnoj upravi. Godine 1905, kada je Velika škola prerasla u univerzitet, Lozanić je izabran za prvog rektora. Na svečanosti otvaranja u govoru je poručio:
- Biti karakteran nepokolebljivo i gajiti vrline stalno jesu osobine univerzitetskog građanina kao čoveka. Ljubiti pak svoju domovinu iznad svega, biti gotov i žrtvovati joj i sam život jesu osobine univerzitetskog građanina kao sina jednog naroda. Verujem da će i naš univerzitet umeti odgajati takav duh kod svojih građana.
Sima Lozanić je odlikovan ordenom Svetog Save prvog reda. O tom događaju su izveštavale sve novine.
Uskoro je Lozanić ukazom kralja Petra Karađorđevića odlikovan i ordenom Takovskog krsta prvog reda. Kao ministar privrede i ministar inostranih dela svojim radom je veoma doprineo napretku privrede, industrije, politike, kulture, nauke. Deleći sudbinu svog naroda i države učestvovao je u svim ratovima svog vremena. Sima Lozanić je umro u 88. godini 1935. u Beogradu.
U ime Srpske kraljevske akademije, od velikog uma oprostio se kolega Bogdan Gavrilović rečima: "Radniku bez sporednika i prvom vitezu naše nauke."
Fakultet na čekanju
Osnivanje Poljoprivrednog fakulteta u okviru Univerziteta u Beogradu nisu podržali srpski privrednici i poljoprivredna društva, pa ni sam ministar privrede, nego samo kolege naučnici u Savetu Filozofskog fakulteta i geolog Jovan Žujović, koji je postao ministar prosvete. Otvaranje Poljoprivrednog fakulteta u mahom zemljoradničkoj zemlji bilo je neophodno, ali je ipak moralo je da čeka celu deceniju. Konačno, na zalaganje upornog Lozanića, fakultet je otvoren 1905. godine.