Zašto se urušava svetska ekonomija (3): Trgovina tante za kukuriku
Pogođene bi bile banke, osiguranja i druge finansijske kuće. Uprkos niskim stopama, prihodi bi bili ogromni. Pesimistička procena Ujedinjenih nacija govori da se sigurno računa sa 100 do 150 milijardi evra godišnje ako se porez uvede širom sveta. Ako bi važio samo u EU, Evropska komisija očekuje ubiranje prihoda do 50 milijardi.
Računica je da finansijska industrija konačno učestvuje u troškovima finansijske i dužničke krize. Pri tom se razlikuju mišljenja šta uraditi s novcem. Koncept koji zagovaraju ekonomisti Štiglic, Krugman i Saks, a koji je pokret usvojio, predlaže podelu prihoda na tri dela.
Međutim, Evropska komisija ima drugačije planove. Ona želi da se prihodi od poreza sliju u budžet EU. Nasuprot tome, nemački ministar finansija Volfgang Šojble hoće sam da odlučuje šta s novcem. Osim toga, nemačko budžetsko pravo zabranjuje da se poreski prihodi zakonom vezuju za određene svrhe. Znači, moguće je da od koncepta "Porez protiv siromaštva" ne ostane mnogo toga. Uostalom, mnogo je rupa u budžetu koje moraju biti zapušene.
Pored dodatnih prihoda, pristalicama poreza važno je i stabilizovanje tržišta tako što kratkoročne špekulacije postaju neprivlačne. One mogu da pojačaju krize i zbog toga su opasne za finansijska tržišta. Ovaj ekonomista iz Beča godinama posmatra trgovce na velikim finansijskim mestima i funkcionisanje trgovanja preko kompjutera. Njegov zaključak je da su se finansijska tržišta odavno odvojila od realne privrede:
- Trenutno se 70 puta više trgovine od realne proizvodnje u svetu odvija na finansijskim tržištima. To je povezano sa kompjuterima i informacionim tehnologijama. To je omogućilo kratkoročno, automatizovano delanje, koje nema veze sa realnom privredom - kaže Šulmajster.
- Zamislite kockarnicu u kojoj svaka tri minuta može da se menja visina uloga. Suma svih žetona, dakle uloženog novca, u oba slučaja može biti ista. Ali, tempo ulaganja u kockarnici koju vodu računar bio bi mnogo brži. Porez na finansijske transakcije bi imao ulogu kočnice i posebno bi pogodio transakcije koje su kratkoročne.
Srbija kao kolonija
- Jedna od najvećih banaka u Srbiji ne plaća porez na dobit i kad u samo jednoj godini zaradi 20 miliona evra profita. Neplaćanje poreza je sasvim u skladu sa zakonom. Kako bi stimulisala priliv novih investicija, država je 2001. godine zakonom oslobodila ovu banku (naravno, ne samo nju) plaćanja poreza u prvih pet godina poslovanja. Banke nisu jedine koje uživaju u srpskom poreskom raju, ali su zbog visine profita i specifičnosti tržišta najbolja ilustracija zbunjujuće poreske politike. Iskusne inostrane firme uspevaju da smanje poresko opterećenje i kad im država ne daje direktne poreske podsticaje Kolonijalizam i globalizacija nisu sinonimi, ali je linija koja ih razdvaja tanka. Sa koje strane linije će se država naći, prevashodno zavisi od nje same - upozorio je finansijski konsultant Nebojša Katić.