Zašto se urušava svetska ekonomija (2): Boj protiv siromaštva
Evropska unija donela je odluku da porez na finansijske transakcije 11 država članica Unije moraju da uvedu 2016. godine, iako je predlog o uvođenju ovog poreza objavljen još 2011. godine.
Predlog su pre tri godine dali nemačka kancelarka Angela Merkel i tadašnji francuski predsednik Nikolas Sarkozi kako bi banke platile i nadomestile efekte finansijske krize u evrozoni koja je pogodila ogroman broj država, uključujući Grčku, Irsku, Španiju i Portugal, i odvela ih u ogromne dugove. Njima su se pridružili i milijarder Džordž Soroš, bivši papa Benedikt Šesnaesti, ali i aktuelni Franja. Među onima koji porez podržavaju su i Grinpis, Unicef i drugi.
Bankarski smeh
Bankari i političari su mu se smejali 10 godina. Njihov argument je da je oporezivati kupoprodaju papira od vrednosti, akcija, obveznica i derivata - čista utopija. Ako bi se taj porez uveo u Nemačkoj, ali ne i u SAD, ti poslovi bi se razvijali u Njujorku, ali ne više i u Frankfurtu. Ukratko, ako svi ne uvedu porez na transakcije, onda on šteti samo onima koji su ga uveli.
"Robin Hud porez" moraće da se naplaćuje u 11 država EU: Francuskoj, Nemačkoj, Estoniji, Španiji, Portugalu, Italiji, Grčkoj, Austriji, Belgiji, Sloveniji i Slovačkoj, bez Velike Britanije, od januara 2016. godine. Velika Britanija navodi da će ovaj porez doneti mnogo štete domaćim kompanijama, a još nije poznato na koji način će se naplaćivati i koliko će iznositi.
Kao što je Robin Hud, junak iz Šervudske šume, otimao od bogatih da bi delio siromašnima, tako i "Robin Hud porez" sledi istu logiku.
anas je prerastao u internacionalni pokret, koji podržavaju milioni ljudi u više od 25 zemalja sveta, preko 115 organizacija, dobrotvorna društva, udruženja zelenih, radnički sindikati, religijske vođe i političari.
Robinhudovska kampanja je tokom 2011. godine posebno aktualizovana pismom upućenog grupi od 20 ministara finansija i guvernera centralnih banaka (G20), koje je potpisalo više od 1.000 ekonomista, među kojima su i Piter Val, Džozef Štiglic i Pol Krugman.
- Ime naše kampanje je "Porez protiv siromaštva". Zato predlažemo podelu prihoda na tri dela. Trećina za suzbijanje siromaštva kod nas u zemlji, trećina za globalno finansiranje ekologije i trećina za globalno finansiranje razvoja - navodi Val.
U novembru 2011. godine američki milijarder Bil Gejts je prezentujući izveštaj na samitu G20 u Kanu rekao da bi uvođenje ovog poreza mogao da bude jedan od načina borbe protiv siromaštva, doduše manjeg značaja nego što je to porez na duvanske proizvode i gorivo.
Na samitu G20 najsnažniju podršku "Robin Hud porezu" pružile su Nemačka i Francuska, dok su među oponentima najistaknutije bile SAD, Kanada i Australija. Nekoliko dana nakon samita, evropski finansijski lideri su raspravljali o mogućnosti uvođenja regionalnog poreza na finansijske transakcije. Francuska i Nemačka su prednjačile u pružanju podrške ovom predlogu, ali i Austrija, Belgija, Španija i Portugal, dok su s druge strane Velika Britanija, Švedska, Rumunija i Bugarska bile protiv.
Neke države članice EU su smatrale da je ovaj porez primenjiv samo ukoliko se sprovodi u svim zemljama EU. Budući da su članice EU ostale podeljene u stavovima, zagovarači "Robin Hud poreza" su predložili da se on primeni samo unutar evrozone.
