Monetarni fond blokirao kompromis sa Grčkom
Među novinarima kruži informacija da je navodno Angela Merkel prihvatila kompromis oko toga šta treba da sadrži program grčkih reformi: da granice zadatog budžeta ne budu pređene, da se odustane od rezanja penzija ali da ista suma zauzvrat bude ušteđena u domenu odbrane i naoružanja.
Evropska unija tako se našla u sukobu sa MMF-om koji, kao i ona, potražuje novac od Atine i zato traži od grčke vlade da uspostavi reforme koje će garantovati da će taj novac u budućnosti biti vraćan.
Sve je očiglednije da je spor ideološki. MMF smatra da grčka vlada sa socijalnim programom mora da padne. Grčka ne sme da posluži kao "loš" primer ostalim državama koje preko mera MMF-a postaju vlasništvo velikih svetskih korporacija i njihovih bankarskih saveznika.
Moguće grčko "ne"
Cipras je juče prvi put zvanično rekao da prekid sa poveriocima nije isključen:
"Spremni smo da prihvatimo i najteže ustupke i kompromise ukoliko oni omogućavaju da grčka ekonomija stane na noge, ali ako se od nas traži da nastavimo da robujemo - reći ćemo veliko "ne" i doći će do prekida", rekao je Cipras.
Iako su mnogi evropski čelnici pretili Grčkoj "izbacivanjem" iz evro-zone postaje očigledno da je reč o pokerskom belfiranju jer bi izlazak Grčke iz evro-zone značio zemljotres sa nesagledivim posledicama. Zato je Junker predložio kompromis oko socijalnih mera. Iako nemački ministar finansija Volfgang Šojble tvrdi da se "ništa strašno" ne bi desilo, mnoge procene govore da bi "greksit" doveo u pitanje ionako krhku evropsku ekonomsku obnovu.
Prema proceni i proračunima Međunarodnog finansijskog instituta "greksit" bi EU koštao oko 1,2 triliona evra. Da li je potrebno da se dogodi monetarno urušavanje evro-zone da bi EU priznala da je grčka kriza evropska, a ne samo Grčka?
Grčka uporno odbija da dodatno reže penzije jer od njih žive ne samo penzioneri već i mladi ljudi među kojima ima 60 odsto nezaposlenih. Atina odbija održavanje sistema po kome gubitak radnog mesta automatski znači i gubitak zdravstvenog osiguranja.
Grčka do 30. juna treba da isplati 1,6 milijardi evra MMF-u, a da bi to mogla da učini potrebno je da joj evropske institucije odblokiraju 7,2 milijarde evra preostalih iz prošlogodišnjeg paketa kreditne pomoći. Definitivnu odluku, kako je najavljeno, ministri finansija evro-zone trebalo bi da donesu u četvrtak 18. jula na sastanku Evrogrupe u Briselu. Istog dana - 18. jula Cipras je pozvan u Moskvu na sastanak lidera zemlja BRIKS-a.
Pročitajte još:
* Cipras: Uradili smo šta smo mogli, sad je Evropa na potezu!
* Šojble: Siriza dala lažna obećanja pred izbore
* Zašto je Atina u poslednjem trenutku odložila vraćanje duga