Cipras nema ni za penzije

Grčki premijer Aleksis Cipras upozorio je kreditore da Grčka ne može otplatiti dug MMF od 750 miliona evra, ukoliko joj oni odmah ne obezbede likvidnost. Cipras je navodno 8. maja poslao preteće pismo predsedniku Evropske komisije Žan Klodu Junkeru, šefici MMF-a Kristin Lagard i predsedniku Evropske centralne banke Mariju Dragiju.

Tanjug/AP

Ciprasova vlada na mukama

U tom pismu Cipras je rekao da Grčkoj nedostaju domaći izvori likvidnosti za ispunjavanje, kako domaćih, tako i stranih dužničkih obaveza, i da nije dobila nikakvu pomoć za otplatu duga od 240 milijardi evra, još od prošlog avgusta.

Za vraćanje likvidnosti, Cipras je predložio da ECB poveća nivo za izdavanje grčkih trezorskih zapisa, kao i delimičnu isplatu tranše kredita od 7,3 milijarde evra, povratak 1,9 milijardi evra od profita koji je ECB napravila kupujući grčke obveznice od 2010. godine i povratak 1,2 milijarde evra, uplaćenih u fond pomoći evrozone EFSF.

Siriza i stare boljke

Najveća cena koju trenutno plaća Grčka zbog politike Sirize je snažno usporavanje gospodarskog rasta, a što dodatno podiže neizvesnost. Sad se otvara pitanje jesu li nekompetencija, kao i ideološke predrasude postale jedan od ključnih grčkih problema uz one poznate, stare grčke boljke - oligarsi, klijentelizam, korupcija, izbegavanje plaćanja poreza masovnih razmera. Posebno je zanimljivo da su se lideri Sirize, koji su se toliko borili protiv stare patologije grčkog društva, u nju vrlo brzo uklopili.

Pismo je posmatrano kao mogući blef i pojačalo je klimu nepoverenja između dve strane. Grčke gotovinske rezerve se smanjuju i pregovori između Ciprasove levičarske vlade sa kreditorima o novčanim reformama kasne mesecima. Cipras je rekao da su Grčka i njeni kreditori pronašli zajedničku polaznu tačku u pregovorima, ali da vlada neće odstupiti od svojih "crvenih linija", među kojima su odbijanje smanjenja plata i penzija. Naime, isprva je grčka vlada uspela da plati ratu od 750 miliona evra, a kad su to učinili, evropski finansijski milje nakratko je odahnuo, ali nakon što se saznalo kako su Grci platili svoj dug, nervoza je opet vraćena na stari nivo.

Naime, ispostavilo se da su 650 od potrebnih 750 miliona evra namakli tako da su ih povukli iz svojih specijalnih prava vučenja pri MMF, a što je krajnje neuobičajen potez za bilo koju vladu. To je nešto kao da koristite rezerve rezervi nužne za finansijsko preživljavanje.

Grci su to morali učiniti jer u protivnom ne bi mogli da isplate oko milijardu evra plata u javnom sektoru. Problem je s povlačenjem novca u tome što će ga Grci vratiti Fondu u roku od mesec dana. Drugim rečima, tim očajničkim potezom sebi su kupili tek malo vremena i zapravo su sebi dodatno zakomplikovali život.

Iz nemačkog Ministarstva finansija dolaze poruke da se bankrot Grčke može dogoditi i pukim slučajem. Konkretno, spoljne procene govore da je vrlo neizvesno hoće li do kraja meseca Grci uspeti da skupe dovoljno poreza za isplatu javnih plata i penzija. Kako će Grci refinansirati trezorske zapise od 1,4 milijarde evra te nakon toga 12. juna isplatiti 350 miliona evra duga, a potom 16. juna još 566 miliona MMF, potpuno je nejasno. Sirizi ponestaje i vremena i novca.