Godinu dana posle poplava (3): Popravka u ledenoj vodi
Saša Pejanović je sam, pomoću obične štangle, uspeo da osposobi pokvarenu i zaglavljenu vojnu amfibiju koja je nastavila evakuaciju ugroženih dok je voda nadirala ka školi.
- Prvog dana smo evakuisali ljude i decu iz Osnovne škole "Jefimija", koja se nalazila na višem nivou. Međutim, voda je nastavila da nadolazi, pa su i ovi ljudi bili u opasnosti. Rešeno je da dve vojne amfibije evakuišu između 1.800 i 2.000 ljudi koji su se nalazili u školi. Ove amfibije uvek idu u paru kako bi izvlačile jedna drugu ukoliko se zaglave. Krenula je evakuacija, odvezli su prvu turu od 160 ljudi, kada je jedna od amfibija progutala saobraćajni znak - prepričava dramatičnu noć u Obrenovcu Pejanović.
Iako je bio celu noć na čamcu spasavajući ljude, ovaj hrabri policajac je samo otišao do Beograda i odmah se vratio u Obrenovac. Došao je na nasip, gde je bilo određeno mesto za evakuaciju Rečne policije.
- U 4.15 ujutru zazvonio je telefon dok sam bio na nasipu. Kažu mi da amfibije prekidaju evakuaciju zbog kvara. Kako da prekinu kad voda nadolazi. Pošto sam završio mornaričko-tehnički smer na Vojnoj akademiji, rešio sam da odem da vidim mogu li pomoći. Imao sam samo čekić koji sam poneo sa sobom. Vojska me prebacila do amfibija - priseća se Pejanović.
U praskozorje, dok su se promrzla deca skrivala u skutima roditelja, Pejanović je odlučio da uroni u ledenu vodu i kako zna i ume popravi plovilo da bi preplašene i smrznute ljude evakuisali na vreme.
Bakin skok
Nisu samo spasioci bili hrabri. I mnogi Obrenovčani pokazali su se odlučni u odsudnim trenucima, kao što je jedna baka koja je prešla osamdesetu.
"Spasavali smo baku koja je ostala zarobljena u kući. Bila je na spratu, nismo mogli da priđemo i uđemo u kuću. Jedino rešenje bilo je da sa sprata skoči u čamac, gde smo je čekali. Baka se nije plašila, imala je snage i volje, skočila je sa sprata i mi smo je uhvatili", priseća se Nemanja Levaja iz Rečne policije.
- Prvo sam proverio hidrauliku, pa mehaniku. Vidim sve je u redu. Odmah sam znao šta ne valja. Ušao sam u vodu do pojasa i shvatio da je otišlo samo pero za usmeravanje vode. Čekić je bio slab da se pero odvali. Imali su samo neku polugu, pa sam vratio elisu i odvalio pero. Rekao sam vozaču da će plovilo malo zanositi u stranu i objasnio kako da ga vozi. Jedan pukovnik vojske koji se tu zatekao govorio je: "Ma to ne može da se vozi." Ja kažem da može i da ću sa njima ići u prvu turu - priseća se Pejanović dramatičnih trenutaka spasavanja.
Tako je nastavljeno spasavanje ugroženih, dok se voda sve više približavala školi. Snalažljivost Pejanovića pokazala se upravo u pravom trenutku.
- Kada smo odvezli jednu grupu ljudi i dece, druga amfibija zaglavila se o betonsku banderu. Nisu mogli ni napred ni nazad. E tu smo mi bili u prvoj amfibiji, zakačili ih i izvukli. Tako je nesmetano nastavljena evakuacija - kaže ovaj hrabri policajac, čija je spretnost u dramatičnim trenucima omogućila evakuaciju preko 1.000 ugroženih žena, starih i dece.
Ruska efikasnost
Sa srpskim policajcima radili su rame uz rame i već čuveni ruski spasioci.
"Rusi su znali svoj posao. Imaju jaku logistiku i opremu. Čim im se gumeni čamac malo ošteti, odmah ga nožem raspore i uzimaju drugi. Tako je i sa spasilačkim prslucima, čim je malo šteta, odmah obuku novi, koji se naduva čim upadnu u vodu. Nas 40 iz rečne policije smo stalno sa njima bili na terenu i srećom niko od policajaca nije povređen", kaže komandir Peković.
Ode komšijin auto
Najveće mogućnosti za evakuaciju imale su amfibije koje je koristila Vojska Srbije. Kako kažu policajci koji su bili na terenu, kuda ona prođe tu ništa ne ostaje.
"Sećam se u jednom trenutku dok smo plovili, amfibijama je samo naletela na skoro potopljeni fijat. Smrvila ga je bez muke, izleteše delovi, a neki čovek sa prozora viče: 'To je od komšije auto'. Međutim, amfibija kad ide, ide, tu nema stajanja", prepričava Saša Pejanović, zamenik komandira Rečne policije.