SPC trguje Stepincem!
Za predsednika Komisije SPC za dijalog sa Biskupskom konferencijom Hrvatske imenovan je mitropolit zagrebačko-ljubljanski Porfirije (Perić), dok je episkop slavonski Jovan (Ćulibrk), predsednik saborskog Odbora za Jasenovac, dobio zadatak da napiše izveštaj o Stepincu.
- Dobro je što je SPC prihvatila predlog pape Franje za dijalog, ali je loše što se sve spustilo na razgovore samo s Hrvatskom. SPC nema šta da razgovora o Stepincu sa Biskupskom konferencijom Hrvatske, jer ga Hrvati ne proglašavaju svecem. Dijalog treba da se vodi sa Vatikanom koji je Stepinca već beatifikovao, a sad namerava i da ga kanonizuje - izjavio je za "Vesti" istoričar Veljko Đurić-Mišina.
Pročitajte još:
* SPC će pričati sa Rimokatoličkom crkvom o Stepincu
Sinod SPC će, po nalogu Sabora, formirati komisiju i diskutovaće se o Stepinčevoj ulozi u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj tokom Drugog svetskog rata, a u kontekstu srpsko-hrvatskih odnosa u 20. veku.
- U toj komisiji, a to sam već ukazivao vrhu SPC, neizostavno treba da budu i istoričari, posebno eksperti za pomenuti istorijski period, a ne samo crkveni visokodostojnici - napominje naš sagovornik.
Povodom Stepinčeve kanonizacije po drugi put ove godine s patrijarhom srpskim Irinejom (Gavrilovićem) i predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem prošle nedelje je u Beogradu poverljive razgovore vodio i kardinal Kurt Koh, predsednik Papskog veća za unapređenje jedinstva hrišćana.
Za najnovije teze da je Stepinac spasavao Srbe od ustaškog noža i da je pred kraj Drugog svetskog rata Amerikancima otkrio položaje Nemaca i ustaša oko Zagreba, Veljko Đurić-Mišina kaže da bi, ako je to istina, Rimokatolička crkva i Hrvatska takva dokumenta odavno prezentovali.
- Ako Vatikan ili Zagreb imaju crno na belo takvu dokumentovanu arhivsku građu, zašto je ne obelodane barem sada, dok vode kampanju za Stepinčevu kanonizaciju? Mnoga druga dokumenta govore suprotno o tome ko je i šta je bio Alojzije Stepinac. Tu je, između ostalog, i svedočenje Austrijanke Dijane Budisavljević, koja je od ustaške kame i iz Pavelićevih logora spasavala srpsku decu. Ona je odavno posvedočila da se u to vreme za pomoć obraćala i Stepincu, ali da je on nije udostojio čak ni odgovora - podseća Mišina.
Stepinčevoj kanonizaciji protive se i SPC i državni vrh Srbije. Predsednik Nikolić je poručio Vatikanu da odustane od takvog poduhvata, jer bi to, kako je ocenio, narušilo sve dosad urađeno na poboljšanju odnosa Srbije i Hrvatske. Stepinca je papa Jovan Pavle Drugi 1998. uvrstio u red blaženih, što je u katolicizmu na korak do sveca.
Bio srpski vojnik
Alojzije Stepinac je pred kraj Prvog svetskog rata bio srpski vojnik, a na početku Drugog nalazio se na poziciji čelnika "Crkve u Hrvata". Tokom ustaške NDH bio je blizak Anti Paveliću, ne samo kao nadbiskup, već i kao vojni vikar i član Hrvatskog sabora. Otuda su ga mnogi jugoslovenski i strani istoričari smatrali za duhovnog oca "Endehazije", u kojoj je ubijeno oko milion ljudi, od kojih je najveći broj Srba. U oktobru 1946. Stepinac je osuđen na 16 godina zatvora i prisilnog rada i na gubitak političkih i građanskih prava zbog saradnje sa ustašama i okupatorom. Proveo je pet godina u zatvoru Lepoglava, a 1951. je prebačen u kućni pritvor u rodnom Krašiću nedaleko od Zagreba gde je i umro 1960. godine.