Kuda ide radna snaga Srbije (4): Put od Nemačke do Amerike
Prvi masovni odlazak na rad u inostranstvo posle Drugog svetskog rata desio se tokom reformi u zemlji dve decenije posle Drugog svetskog rata, a do danas nisu prestale. Masovnije pakovanje kofera odigralo se i 90-ih godina, ali se stanovništvo se tada uputilo preko okeana.
- Kada je 1964. i 1965. planirana velika reforma privrede, počinje i odlazak naših ljudi. Sa početkom reforme liberalizovano je i tržište i odlazak iz zemlje, jer je ekonomija počela je da apsorbuje seljake, industrijalizuje ih i urbanzuje. Talas iz sela ka gradu doveo je do zasićenja radnog tržišta i pokretanja naših građana ka inostranstvu - kaže Kovačević i dodaje da je to za srpsku poljoprivredu danas velika nedaća, jer su ljudi sišli sa imanja u grad da rade i tu ostali.
Tokom tog radnog egzodusa, prema njegovim rečima, uglavnom je fizička radna snaga i ulazila u industriju i građevinarstvo, najčešće Nemačke, Austrije, Švajcarske i nordijskih zemalja.
Kuda ide radna snaga Srbije:
- Oni koji su otišli 60-ih, ta naša radna dijaspora je brojna. Danas su penzioneri čija su deca tamo rođena i žive, a važan su faktor srpskog standarda. Godišnji priliv od dijaspore je dve do 2,5 milijarde evra samo putem bankarskih računa, a novac rodbini stiže i na ruke, pa je suma još veća - naveo je on.
Kovačević, ističući da od tih 60-ih radne migracije više nisu prestajale. Nisu više, bile toliko intenzivne, a novi veći talas usledio početkom 90-ih zbog ratnih nedaća i loše situacije.
- Mlade generacije su se tada našle u haosu, ne samo što ih je mučilo gde da se školuju, nego i kako da obezbede egzistenciju. SR Jugoslaviji su uvedene sankcije, plate su bile mizerne, što pokreće od 1992. i u naredne dve, tri godine novu veliku seobu, ali najviše ka dalekim destinacijama, prvenstveno Kanadi gde je otišlo i do 100.000 naših građana - naveo je naš sagovornik.
On ističe da je ovakav trend iseljavanja iz Srbije u manjem obimu trajao čitavu deceniju, do novog milenijuma, a išlo se i u SAD, sve dok ove zemlje nisu pooštrile imigracionu politiku.
- Danas vidimo da Nemačka opet otvara vrata imigrantima, ali školovanim kadrovima. Pokazuje se da ta zemlja respektuje naše lekare, a osim posla imaju, kao i u Austriji, mogućnost usavršavanja. To bih nazvao dobrom koje ove države čine, jer mladima do 25 godina života koji u Srbiji ne mogu da se uključe u posao omogućuju da radno startuju u svojoj profesiji - zaključio je Kovačević.
Omiljeni radnici
SR Nemačka je 1968. potpisala sporazum sa Jugoslavijom o razmeni radne snage i tada je stotine hiljada ljudi došlo na privremeni rad. Mnogi su ostali do danas. Sporazum je potpisan posle naglog rasta nemačke privrede, kojoj je bila potrebna radna snaga. Još 1955. godine zaključen je sporazum sa Italijom, zatim sa Španijom, Turskom, Portugalom, i 1968. sa Jugoslavijom. I
mali su uglavnom bolje kvalifikacije od drugih gastarbajtera, većina su bili zanatlije. I nemački poslodavci bili su jako zadovoljni njima, ali se nisu integrisali u nemačko društvo, držali su se jugoslovenskih klubova. Tokom godina privremeno unajmljeni radnici postali su stalni stanovnici Nemačke i zatim doveli i svoje porodice.