Kuda ide radna snaga Srbije (3): Roblje u Rusiji
Politiku radnih migracija, zemlje Evropske unije i druge zapadne države sprovode ciljano, ukazuje za "Vesti" izvršni direktor nevladine Grupe 484 Vladimir Petronijević. Razvijene zemlje okrenute su ka uvozu visokoobrazovanih građana i stručnjaka.
- Tako je otišao veliki broj građana Srbije. Može se reći da je od 90-ih godina i više od 100.000 obrazovanih ljudi napustilo Srbiju - objašnjava Petronijević.
Kao dobar primer ciljanog preuzimanja stručnih kadrova navodi Nemačku koja se srpskoj Nacionalnoj službi za zapošljavanje obratila tražeći lekare, negovateljice i druge zdravstvene radnike.
Za ekonomske migracije je vezan i fenomen zloupotrebe instituta azila, jer na taj način siromašni srpski državljani pokušavaju da se dokopaju boljeg života u najbogatijim članicama EU.
- Motivi lažnih azilanata su ekonomski, odnosno egzistencijalni. Oni zloupotrebljavaju bezvizni režim i zaobilazeći redovne procedure odlaska na rad u inostranstvo pokušavaju tamo da za neko vreme da ostvare socijalnu pomoć ili da rade neke poslove na crno, poput sakupljanja sekundarnih sirovina - priča naš sagovornik.
Ova zloupotreba pokazuje jednu stranu problema ljudi sa margina srpskog društva koji žive u teškim uslovima, koji stvaraju problem državi i ostalim građanima Srbije.
- Drugi problem je što Srbija nije na pravi način rešila pitanje zapošljavanja naših građana u inostranstvu, pa smo imali primere zloupotrebe naših radnika u Rusiji. U Sočiju su bili eksploatisana radna snaga, a u Sibiru su neki i poginuli. To je katastrofalan ishod radnih migracija ka Rusiji koje su u sivoj zoni zapošljavanja, država nema uvid šta se tu događa i zato je neprecizna i statistika broja naših građana onih koji su otišli na rad u inostranstvo - naveo je Petronijević.
Pitanje je i kako inspekcija rada vrši kontrolu kad utvrđeni sistem ne postoji i ne funkcioniše na pravi način.
Pare na ruke
"Ne može se ustanoviti ni putem doznaka iz inostranstva koliko je radnika na privremenom radu, jer i doznake imaju sivi tok, pošto zarađeni novac, ukoliko ga radnik dobije, šalje u zemlju na ruke", upozorava Petronijević.