Civilne žrtve rata i dalje obespravljene
- Nedopustivo je i neshvatljivo da ni godinama najavljivan pomenuti Nacrt zakona o civilnim žrtvama, ni u jednom svom članu ne prepoznaje civilne žrtve rata i njihove porodice. To govori da se nehumani, maćehinski, katastrofalan i poražavajući odnos domaćih institucija prema njima, nastavlja! Ako se, što pre, ne uspostavi neophodan dijalog vezano za konačnu verziju predloga tpog zakona između Ministarstva i udruženja porodica stradalih Srba, prava civilnih žrtava rata i njihovih porodica, i dalje će biti izvan zakona. Jednostavnije rečeno, biće i dalje obespravljeni. Ni ubuduće, oni u sopstvenoj državi neće moći da ostvaruju ni najelementarnija ljudska prava koja su im, inače, brojnim rezolucijama i konvencijama, zagarantovana, navode u Udruženju.
Oni smatraju da su radna grupa ili stručni tim, koji su radili na izradi ovog dokumenta, "načinili nedopustivi propust isključivši čitavu kategoriju civilnih žrtava rata i njihovih porodica".
Pročitajte još:
* "Srbija zaboravila na otete na Kosovu"
* "Zapad bi slavio Vučića kada bi rekao 'ne' Putinu"
- Namerno ili ne, zanemarena je činjenica da u Republici Srbiji živi veliki broj porodica civila stradalih pre, za vreme i nakon oružanih i ratnih sukoba u regionu, pa i na Kosovu i Metohiji.
Ako naše primedbe ne bi bile uvažene, novi zakon na koji smo toliko dugo čekali, ponovo će zanemariti i ostaviti po strani njihov status, jer prava civilnih žrtava i njihovih porodica, i dalje neće biti zakonima uređeni. Ova velika greška i nedopustiva nepravda, smatramo, moraju i mogu biti ispravljene. Pogotovo zbog činjenice da smo, i u razgovorima sa predsednikom Srbije Tomislavom Nikolićem i premijerom Aleksandrom Vučićem, u kojima je učestvovao i ministar rada Aleksandar Vulin, dobijali čvrsta uveravanja i obećanja da će, vrlo brzo, status civilnih žrtava i njihovih porodica, konačno biti zakonom regulisan, navode oni.
Zakon ne prepoznaje sve
- Zahvaljujući Zakonu iz 1996. godine, koji u potpunosti diskriminiše civilne žrtve rata i njihove porodice, a i dalje je u primeni, samo zanemarljivo mali broj (od oko 20.000 civila koji su u ratovima u regionu pretrpeli nasilje - zlostavljanih, silovanih, nestalih, ubijenih ili njihovih porodica, a koji su kao izbeglice ili raseljena lica utočište našli u Državi Srbiji), može ostvariti ikakva prava, navode u Udruženju porodica stradalih na Kosovu i Metohiji od 1998 do 2000. godine.
U Udruženju još podsećaju da je javna rasprava o ovom zakonu, održana "daleko od očiju javnosti" i znanja udruženja porodica stradalih civila, pa su o okončanju javne rasprave o zakona saznali iz medija.
- Poodavno u svim državama u regionu, gde je tokom devedesetih bilo ratnih i oružanih sukoba, pa čak i na Kosovu i Metohiji, prava civilnih žrtava i njihovih porodica zakonima uređena. Ova, posebno ranjiva kategorija njihovog stanovništva, nije marginalizovana i njihova se ljudska prava u značajnoj meri poštuju. Osnov za ovakvo reagovanje, osim u činjenici da jedino status civilnih žrtava rata u našoj državi nije zakonima regulisan, nalazimo i u brojnim rezolucijama i deklaracijama SB UN, koje se pitanjima kršenja ljudskih prava bave, podvlače u Udruženju.