Poslednji čas za spas
- Stvarno počinjem da verujem u čuda. Eto, prošle nedelje sam bio u emisiji na prvom programu RTS-a koja promoviše našu muziku, tradiciju i kulturu. Ja okoreli narodnjak po prvi put sam bio u Žikinoj šarenici. Zar to nije ravno čudu? Nisam mogao da dođem na red od poltrona, ulizica, foliranata, muljatora... Mnogi su napravili karijere zahvaljujući Žiki Šarenici, a eto dođoh i ja konačno na red i to pre 1.000. emisije - kaže Pantić.
Da li to znači da počinju da duvaju neki novi vetrovi u narodnoj muzici?
- Izgleda da je tako. Nadam se da dolazi do nekog previranja koje će doneti nešto dobro. Eto, do kraja meseca ću imati čast i privilegiju da snimim trajne snimke za čuvenu fonoteku Radio Beograda. Od muzičkog urednika prvog programa Radio Beograda dobio sam spisak pesama koje treba da snimim. Eto, i tu dočekah svojih pet minuta. Ljudi moji, pa mora konačno da dođe vreme da u ovoj zemlji izađu na površinu oni koji vole ovu zemlju i ovaj narod. Inače, propadosmo skroz.
Pročitajte još:
* Aco Pejović ismevao mlade pevače
* "Dobro znam kakvog muža imam"
Ko se uopšte bavi našom tradicijom i narodnom muzikom?
- Tragedija je što se time ne bavi gotovo niko. Eto, da uzmemo primer narodnog orkestra RTB-a. Pa oni poslednjih deset godina nisu u svoj repertoar uvrstili nijednu novu pesmu. Bar deset godina, oni tapkaju u mestu. Plaćeni su da prate šta se dešava, da uče nove pesme, a šta oni rade? Zaseli uz one instrumente da se slikaju i redovno primaju plate. Katastrofa živa. Nigde nema ljudi koji rade, grizu, bore se za nešto. Mi našu narodnu muziku moramo da stavimo na vrh, na mesto koje zaslužuje. Pa imamo jedan od najbogatijih folklora na svetu, a propadosmo kradući tuđe.
Kolege mi se šlihtaju
- Pod pokroviteljstvom jedne američke firme treba da se zbratime mnogi gradovi u Srbiji posebno oni koji su multietnički. Ćerka mog drugara je predstavnik te firme, tako da sam se i ja našao u toj priči. Predložio sam da se gradovi u Srbiji bratime sa mestima na Kosovu jer, koliko znam, Kosovo je Srbija. Posle toga bi se organizovalo bratimljenje gradova podunavskih zemalja. Moje kolege su čule da će biti posla i para, pa me sad zovu i šlihtaju mi se. Gde su bili do sad, dok sam se ja borio za našu muziku? Krili su se po mišjim rupama, a sad bi da se grebu za nešto. E, neće moći - poručuje Smederevac.
Zašto vam smetaju mladi pevači?
- Ne smetaju mi, ali mi je muka od njih. Redovno srećem neke klince koji mi kažu: "Znate, ja sam zvezda Granda!" Padne mi mrak na oči kad to čujem i ne mogu da izdržim da ne pitam: "Ma ko si, bre, ti?" Ljudi moji, dva puta se pojave na televiziji pa umisle da su zvezde, a ne shvataju da to nema blage veze ni sa čim. Šta su oni doprineli našoj muzici time što pevaju tuđe pesme? Ja, brate, imam 250 snimljenih pesama. I ništa više da ne snimim, 200 godina ću da trajem. A oni neće da traju ni dva dana.