"Srbija gleda u ambis"
Dobrašinović upozorava na jedan "mali" problem, a on se sastoji u tome što svaki od puteva i puteljaka koruptivne mreže ovu zemlju vodi ravno u ambis.
Kako tumačite najave premijera Aleksandra Vučića da će se oštro obračunati sa ovom pošasti?
- Da su stvarne namere premijera i Vlade, država bi bila posvećena izgradnji institucija, a ne njihovom rušenju i obesmišljavanju, stvorila bi uslove za uspostavljanje nezavisnog sudstva, a ne za njegovo ponovno ponižavanje i potčinjavanje. Kaznila bi sve upletene u korupciju, umesto da im oprašta i time ih ohrabruje. Sve u svemu, što se takozvane političke elite tiče, borba protiv korupcije je samo reč, i ništa više.
Pročitajte još:
* “Neka sam i konfliktna, ali javašluk ne trpim“
* Bahati gubitaši i skromna sirotinja
U kojoj društvenoj oblasti je najizraženije čerupanje države i građana?
- U pitanju je mrtva trka, teško da bi i posle foto-finiša bilo nesporno ko je pobednik. Javne nabavke, državna pomoć, subvencije javnim preduzećima i firmama u takozvanom restrukturiranju, politička zapošljavanja, dodela budžetskih sredstava medijima u zamenu za prećutkivanje prave i kreiranje alternativne istine, favoriti su i u ovom ciklusu igara bez granica. Sa ovako strukturisanom političkom klasom, vođenom pohlepom i sujetom i oslobođenom elementarnog osećaja za javno dobro i potrebe građana, nema rešenja ni izlaza u korist društva. Ovu političku platformu, koja je uzrok svih naših nevolja, nije moguće popraviti. Mora se srušiti uz tresak i završiti u prašini, ili će u prašini i blatu završiti celo naše društvo.
Kako izaći na kraj sa korupcijom?
- Novo i drugačije razumevanje politike kao društvene delatnosti usmerene ka dobrobiti građana, nov odnos prema javnom dobru kao suštini bavljenja politikom, nove organizacije i stranke, jedini su izlaz iz besmisla u kojem propada i Srbija i sve vredno u njoj.
Država samo na javnim nabavkama izgubi više od pola miliona evra godišnje. Gde se i kako krade?
- Krade se gde za to postoji prilika, gde nema kontrole niti kazni za pohlepne političare i njihove beskrupulozne biznis partnere, a očito je nema skoro nigde. Od lokalnog do nacionalnog nivoa, javni resursi se nelegalno prelivaju u privatne ruke. Od izgradnje dečjih igrališta, obdaništa, bolnica, škola, puteva, mostova, železničkih stanica, preko pribavljanja preplaćenih softvera, sajtova, besmislenog reklamiranja javnih preduzeća i ministarstava u medijima, tajnih ugovora sa marketinškim agencijama, do pljačkaškog pohoda tajkuna na državne banke.
Obelodanili ste nedavno da je čelnik Srbijagasa Dušan Bajatović potrošio četvrt miliona evra za softver.
- Izgleda da je to jedan od najelegantnijih mehanizama za prelivanje sredstava iz javnih fondova u ruke privatnih "preduzetnika". Naručioci i izvođači "radova" računaju sa niskim nivoom informatičke pismenosti građana. Bilo bi dobro da se tužilaštvo, koje će uraditi sve da ne uradi ništa, osim nabavke konkretnog softvera koje je Srbijagas platio preko 250.000 evra, pozabavi i drugim softverskim narudžbinama od beogradske firme bliske vrhu socijalista. Pretpostavljam da bi rezultati ozbiljne istrage šokantno delovali na javnost.
Pljačkaške nabavke
Kako se zloupotrebljavaju javne nabavke?
- Netransparentni poslovi sa arapskim prijateljima, protivzakonito sprovedena javna nabavka usluga i radova na rekonstrukciji beogradske železničke stanice Prokop, kriminalna nabavka usluga gradskog prevoza u Nišu, pa lekova od strane državnih apoteka uz primenu nedozvoljenog kriterijuma (popust koji dobija kupac u zavisnosti od roka plaćanja), pljačkaške nabavke medicinske opreme. Neki od mehanizama beskrupulozne pljačke građana Srbije su međudržavni sporazumi na štetu države, javno-privatna partnerstva na štetu javnog partnera.
Možete li da navedete još takvih primera?
- Ministarstvo na čijem je čelu bio Oliver Dulić, nezavršen sajt najprimitivnijeg dizajna platilo je 25.000 evra, a uslugu arhiviranja i skladištenja elektronske pošte preko 30.000 evra. Koalicija je juna 2011. postavila pitanje kakav je to softver koji košta više od milion evra. Iz Ministarstva poljoprivrede, na čijem je čelu u vreme nabavke bio Saša Dragin, nikada nije stigao odgovor. Bajatoviću su tehnološke inovacije takođe drage, naročito ako su plaćene tuđim novcem i daleko iznad tržišne cene.
Zbog čega se uporno gleda kroz prste tajkunima koji su najveći poreski dužnici?
- Oni koji u normalnoj tržišnoj utakmici ne bi mogli da zarade ni za vodu, zahvaljujući simbiozi sa korumpiranim političarima postali su suvlasnici Srbije. Oni koji su sve stekli na privilegijama i monopolima, i sve im je dozvoljeno osim avanturističke nelojalnosti političkim liderima.
Čuvar javnih finansija
Dragan Dobrašinović je rođen 6. septembra 1969. u Prokuplju, gde i danas živi sa porodicom.
Završio je Pravni fakultet u Beogradu, nakon čega je proveo tri godine na stručnom usavršavanju u prokupačkom Okružnom sudu. Krajem 2000. osniva nevladinu organizaciju Toplički centar za demokratiju i ljudska prava, koja je danas vodeća organizacija Koalicije za nadzor javnih finansija. Posvećen je borbi protiv korupcije, a naročito angažovan u oblasti javnih finansija, javnih nabavki, zaštite konkurencije, državne pomoći i medijskih sloboda.
Zašto se oporezivanje estrade pretvorilo u burlesku?
- U zemlji koja je, voljom političara i bezvoljnošću anesteziranih građana, pretvorena u vašarište, već dugo je na repertoaru prizeman, apsurdan i nedostojan lumperaj, posvećen obesmišljavanju svega što je normalno i zdravo, uključujući i sam život. Tako su obrisane granice između politike i estrade, estrade i kriminala, kriminala i sporta, sporta i politike. Samo u takvom začaranom krugu propasti društva, tvit narodne pevačice, sa obrazovanjem i manirima kafanske čistačice, ima veću težinu od mišljenja univerzitetskog profesora, pisca, režisera, lekara. Uostalom, izbori su uvek blizu, a neko na predizbornom mitingu treba i da zapeva.