Vujović uvodi obavezno privatno penzijsko osiguranje?
Stručnjaci upozoravaju da je tzv. drugi stub krajnje kontroverzan
- Penzijski sistem u Srbiji je skoro neodrživ. Odnos zaposlenih i penzionera je trenutno 1:1. Očekujem da ćemo uspeti da motivišemo sve da u punoj meri plaćaju poreze i doprinose na plate. Jedno od rešenja je i da razmotrimo ideju da uvedemo drugi stub osiguranja koji će biti motivacija za ljude da ulažu više, da obezbeđuju svoju budućnost i da na taj način pomognu da se balansira postojeći fond, zaključuje ministar Vujović.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da je tzv. drugi stub krajnje kontroverzan.
- On podrazumeva delimično ili potpuno ukidanje državnog penzijskog sistema i propisivanje zakonske obaveze da građani moraju da štede u privatnim penzijskim fondovima, pri čemu privatni penzijski fondovi ne garantuju ništa u pogledu visine njihove penzije. Bilo kakva diskusija o drugom stubu u Srbiji mora da uzme u obzir krajnje razočaravajuća iskustva iz istočne Evrope - objašnjava za list “Blic” ekonomista Nikola Altiparmakov, stručnjak za fiskalnu politiku i član Fiskalnog saveta.
Altiparmakov čak upozorava da je sasvim moguće da građani imaju niske penzije, čak i niže nego u slučaju državnog penzionog sistema.
- Upravo to se desilo u istočnoj Evropi, gde su performanse drugog stuba bile još gore nego performanse državnog penzijskog sistema. Zato su Mađarska i Poljska ukinule drugi stub, isto razmišlja Bugarska, a Slovačka, Letonija i Litvanija su znatno ograničile i smanjile drugi stub. Slovenija, Češka, kao i većina razvijenih zemalja poput Nemačke, Austrije, Francuske, SAD ili Kanade, nikada nisu ni htele da uvode drugi stub, jer su zaključile da to nije optimalan reformski pravac. Usled nepoverenja prema državnoj svojini, drugi stub je inicijalno bio popularan u istočnoj Evropi, ali kad nije uspeo da ispuni nijedno od inicijalnih očekivanja, većina država je shvatila da prelazak iz jedne krajnosti u drugu nije rešenje - objašnjava Altiparmakov.
Prema njegovom mišljenju, neophodno je finansijski ozdraviti državni penzijski sistem i stimulisati građane da dodatno štede za penziju koliko god mogu, ali isključivo na dobrovoljnoj osnovi.
Prednosti privatne penzije
U Srbiji skoro svaki deseti zaposleni štedi za starost mesečnim uplatama u privatne penzione fondove. Oni kod nas postoje osam godina, a ovu vrstu štednje pomaže i država tako što se na svaku uplatu zaposlenog u privatni penzioni fond do 5.329 dinara ne plaća porez. Računice kažu da svako ko je prethodnih osam godina redovno sebi uplaćivao iznos jednak neoporezivom minimumu, a ova olakšica prvobitno je iznosila 3.000 dinara, do danas je prikupio oko 1,1 milion dinara. Taj novac može da koristi kada napuni 58 godina, bilo dizanjem celokupnog iznosa bilo mesečnim isplatama. Uplate u fond mogu da se nasleđuju.