Bogatašica osuđena zbog utaje poreza
Iako su mediji nazvali ovu presudu strogom, to je samo mali deo onoga što je Ričijeva tokom 20 godina sklonila od poreznika.
Pročitajte još:
* Banka HSBC u centru poreskog skandala: Tajni računi povezani sa Al kaidom i BiH?
* Afera Svisliks: I Srbi sakrivali milione
Kolika je arogancija najbogatijih koji ostavljaju srednjoj klasi da umesto njih puni državnu poresku kasu, govori i svedočenje Arlet Riči u februaru pred sudom u Parizu.
- Moj otac, sin Nine Riči, stvorio je parfem duh vremena i sada je na meni red da budem u duhu vremena, ali na mnogo manje prijatan način - rekla je ona sudijama aludirajući na činjenicu da svi koji su bogati pribegavaju masovnoj utaji poreza.
Ovo je prva presuda od kako je otvorena afera Svisliks, odnosno prava industrija utaje poreza kojom se bavila švajcarska filijala britanske banke HSBC . Na listi koju je pre šest godina iz Švajcarske u Francusku izneo službenik ove banke Erve Falčani nalazi se prema nekim informacijama 106.000 imena klijenata. HSBC je pomagala bogatašima iz 203 zemalje, među kojima je i Srbija, da za samo dve godine (od 2005. do 2007) utaje 180 milijardi.
Među klijentima su biznismeni, diktatori, političari, kraljevi, sportisti, umetnici i narko-bosovi.
Početkom februara afera Svisliks dospela je u središte svetske medijske pažnje jer su vodeći listovi i tajnoviti američki Konzorcijum za istraživačko novinarstvo objavili podatke o spiskovima Falčanija.
Ovaj čovek je međutim iznenadio javnost izjavom da su podaci na disku koji je izneo iz Švajcarske bili kriptovani i da mu je američka obaveštajna služba CIA pomogla da ih dešifruje. On se požalio da su francuski istražni organi odugovlačili istragu i da su ga prebacivali od jednog do drugog istražnog sudije, tako da šest godina ništa nije urađeno.
Bankari guše države
Afera Svisliks je samo vrh ledenog brega jer obuhvata jednu banku i njen rad u dvogodišnjem periodu - od 2005. do 2007. Iza Svisliksa nazire se čitav planetarni sistem za pljačkanje poreskih obveznika: banke pomažu najbogatijima da sakriju novac od poreskih službi, a države zato teret punjenja poreskih kasa svaljuju na one obične građane, štedeći na zdravstvu, prosveti, rasprodajući državnu imovinu koju kupuju likovi s početka priče - bogataši koji ne plaćaju poreze. Banke profitiraju tako što bogatašima naplaćuju usluge oko utaje poreza s jedne strane i sa druge - tako što sve siromašnijim državama daju nove pozajmice, s novim kamatama.