Malezijski avion koji je zbunio svet

Prema onome što je dosadašnja istraga utvrdila, avion je skrenuo s rute i leteo nad južnim delom Indijskog okeana satima, pre nego što se, veruje se, srušio u more zbog nestanka goriva. Prvi nalazi ukazivali su da je neko u pilotskoj kabini namerno onesposobio sistem za radarsko praćenje aviona i preusmerio ga u oblast južnog Indijskog okeana. Šta se zaista dogodilo s avionom je nepoznanica jer olupina nikada nije otkrivena, pa tako ni crne kutije koje beleže sve razgovore u pilotskoj kabini, kao i parametre rada aviona.

Vlada u Kuala Lumpuru je pokrenula više istraga u nadi da će doći do nekakvog odgovora o tome šta se desilo, a u sadejstvu sa zemljama regiona, u prvom redu Australijom, pokrenuta je i najopsežnija operacija traganja za avionom. Prvi izveštaj o nestanku aviona na letu MH 370 objavljen je nekoliko nedelja posle tragedije, a reč je o preliminarnim zaključcima koji su morali biti izneti u javnost. Međutim, u njemu nije bilo ničega što se već nije saznalo iz serije konferencija za medije u vladi Kuala Lumpura i tima tragača u Pertu.

Raketa ili kvar

Nesporno je utvrđeno da su vazduhoplovne vlasti i armija Malezije vrlo rđavo reagovale u trenutku kada je avion skrenuo s kursa, te isključio uređaj za radarsko praćenje leta. Nije malo ni onih koji smatraju da je reč o nekakvoj zaveri, te da se istina o nestanku letelice zna, ali prikriva.

U opticaju su raznorazne teorije zavere, od one da je avion oboren raketom, da je otet, dok umereniji smatraju da je pilot možda bio u samoubilačkoj misiji, ili da je nekakav mehanički kvar doveo do misteriozne nesreće.

Ali, nema niti jednog jedinog traga koji bi potkrepio bilo koju od ovih teza. Porodice nestalih svakoga dana gledaju u tragače u nadi da će dobiti odgovor o tome kakva je sudbina zadesila njihove voljene. Zasad porodice su besne. Neki čak i ne veruju da je avion uopšte pao i gaje nekakvu nadrealnu nadu da su putnici i posada možda živi i danas.

Malezija erlajnz je saopštila da su putnici državljani 14 zemalja i da je među njima 152 Kineza, 38 Malezijaca, 12 Indonežana, šestoro Australijanaca i troje Amerikanaca, dodajući da su avionom putovale i dve bebe - jedna iz Kine i druga iz Amerike. Takođe, avion iste kompanije na letu MH17 u julu prošle godine je oboren iznad istočne Ukrajine. Tom prilikom poginulo je svih 298 putnika i članova posade.

Nepregledni okean

Podsetimo, avion sa 239 putnika je poleteo 8. marta 2014. godine, 41 minut posle ponoći iz Kuala Lumpura za Peking. Manje od sata kasnije je boing 777-200 ER preleteo Južno kinesko more i trebalo je da se javi kontroli letenja u Vijetnamu na aerodromu "Ho Ši Min".

"Laku noć, Malejžan 370", poslednje su reči kopilota snimljene od malezijskih kontrolora. A onda muk. Minut kasnije je letelica nestala s radara. Ipak, vojni radari su hvatali obrise širokotrupnog aviona koji je okrenuo na zapad, preleteo Malajsko poluostrvo preko Malaka tesnaca kao da će se vratiti u Kuala Lumpur, što je inače standardna procedura za slučaj da je posada uočila tehnički problem.

Ali, da je to slučaj, posada bi o tome obavestila kontrolu letenja. Umesto da se vrati na matični aerodrom, avion je nestao u tami Indijskog okeana koji nije pokriven radarskim opsegom jer prosto tamo nijedan komercijalni avion ne leti.

Oblast u kojoj se traga za avionom je stalno proširivana jer je uz pomoć britanske kompanije Immarsat za proizvodnju satelita utvrđeno da je malezijski putnički avion ipak odavao jedan signal još satima po nestanku s radara!

Reč je o takozvanim pingovima koje su odašiljali motori rols-rojs ka Trent satelitu, što je uobičajena praksa za aviokompanije kako bi i sa zemlje mogli da prate parametre rada motora. Tako je utvrđeno da je MH 370 leteo čitavih šest do osam sati po nestanku s radara, odnosno, dok je imao goriva.

Sonde i dronovi

Avion nije mogao da leti na sever neopaženo, tako da su ti pravci odmah isključeni iz istrage jer bi ga sasvim sigurno uhvatio neki od radara država između Malezije i Kazahstana. Kako ga nigde nije bilo, zaključeno je da je leteo na jug, nad Indijskim okeanom. U oblast zapadno od obala Australije odmah su poslati vojni i civilni brodovi i avioni koji su tragali za olupinom, ali ništa nisu našli u nedeljama besomučnog traganja.

Zatim su stigli i specijalizovani brodovi sa podvodnim dronovima čiji je zadatak bio da pokušaju da uhvate radio-signal s crnih kutija koji se, inače, odašilju do 30 dana od pada aviona u more. Nekakvi signali su uhvaćeni, ali crne kutije nikad nisu pronađene, između ostalog i zbog toga što je maksimalna dubina zaranjanja drona oko 2.000 metara, dok je Indijski okean u tom delu sveta dubok čak 4.000 metara. Kada je stigao dron koji bi mogao da zaroni dublje, signala više nije bilo.

Poslate su i sonde za mapiranje morskog dna, ali ni to dosad nije dalo nikakav odgovor. I ovih dana se traga za avionom, ali to više nisu brodovi i avioni, već sonde s kamerama postavljene na kablove duge 10 kilometara, koji se praktično vuku po morskom dnu. Ali, ni takva potraga nije mogla biti kontinuirana jer je oblast Indijskog okeana poznata po strašnim olujama, talasima visokim po 16 metara i sami tragači bi mogli da dođu u opasnost.

Australija je na traganje potrošila 48 miliona dolara, Malezija još toliko. Međutim, niko razuman ne može da tvrdi da je letelica zaista u zoni u kojoj za njom tragaju. Da li će se oblast proširivati zavisi od odluka vlade Malezije, Australije i Kine, zemalja iz koje dolazi velika većina stradalih. Ostaje da visi u vazduhu pitanje šta se konkretno dogodilo s MH 370.

Šta su radili piloti? Da li je moguće da tehnički kvar dovede do tragedije? Neki sumnjaju na fenomen hipoksije (stanje smanjene količine kiseonika u ćelijama i tkivima) što je već rezultovalo padom kiparskog aviona kompanije Helios ervejz u Grčkoj. Ali, kako onda objasniti da avion menja kurs, ako je posada bila bez svesti? Kako je avion menjao visinu i da li je zaista pukim slučajem odleteo baš u oblast koja nije pokrivena radarima. Potraga za MH 370 se nastavlja.

Čekam ženu da se vrati

Sve lične stvari nestalih putnika njihova porodica čuva i godinu dana posle nestanka aviona. Iako nikakva nada ne postoji kod porodice da će ponovo videti svoje najmilije, sve stvari su tu, kao da će se svakoga časa uhvatiti za bravu, a tragedija aviona ispostaviti kao samo ružan san. U spavaćoj sobi stjuardese Fong Vei Jueng i dalje na natkasni stoji njena kozmetika, a u ormaru je čeka odeća. Njen muž Li Kim Fat kaže da sa sinom spava na podu pored kreveta nadajući se da će se ona ipak vratiti kući i kako će nastaviti normalan život kao ranije.

- Nisam pomerao ili promenio bilo šta osim posteljine. Dete je sa nama uvek spavalo ovde. Ipak, od dana kad je nestala ja spavam na dušeku na podu sa sinom. Nemam više isti osećaj i za mene je nezamislivo da legnem u naš krevet bez nje pored sebe - kaže neutešni Fat.

Koferi i dalje stoje u sobi Patrika Gomeza, u njegovom stanu u predgrađu Kuala Lumpura. Gomez (56) je bio nadzornik na letu malezijskog aviona i kobni 8. mart za njega je trebalo da bude samo rutinski radni dan. Međutim, sada su fotografije i lične stvari jedino što je ostalo njegovoj porodici koja se nada da će makar nekada telo biti pronađeno kako bi mogli da ga dostojno sahrane.

Dejvid Tan je na vratima ucrtavao visinu svoje šestogodišnje ćerke Kajli, upisujući rast svog deteta na dovratniku u njenoj sobi u stanu u Kuala Lumpuru. Tanova supruga Ilejn Ču kaže da se radovala kada je sa suprugom merila sina, radujući se njegovom odrastanju. Međutim, ona kaže da je prestala da to radi posle nestanka aviona i njenog supruga na letu MH 370.

- Prosto ne mogu da zamislim da više nije tu sa nama kako bismo se zajednički radovali našem detetu. Čekam da se Dejvid vrati i nastavimo naš život - kroz suze govori Ilejn Ču.