Evropski kapital ode u Ameriku

Ništa iznenađujuće ako se zna da je ECB odlučila da programira inflaciju i pad vrednosti evra u isto vreme kada je ista takva institucija u Vašingtonu najavila podizanje kamatne stope i rast vrednosti dolara.

Štampanjem novca, Evropska centralna banka pokrenula je masivni otkup javnih dugova država - članica EU. ECB će kupovati dugove u vrednosti od 60 milijardi mesečno, sve do septembra 2016. godine, što znači da će za otkup javnih dugova potrošiti 1.140 milijardi evra.

Kuda sve ovo vodi, pitaju se mnogi dok ECB tvrdi da su stvari pod kontrolom.

Zvanično, ECB je odlučila da izazove inflaciju kako bi pokrenula zaostalu evropsku privredu koja se nalazi u deflaciji, što znači: niko ne kupuje, niko ne prodaje, cene padaju, proizvodnja stoji. Računa se da je inflacija od 2 odsto znak dobrog zdravlja privrede.

Zasipajući privatne banke besplatnim novcem, ECB se zvanično nada da će ove biti stimulisane da konačno otvore povoljne kreditne linije za pojedince i preduzeća da se zadužuju. Cene će početi da rastu.

Računica je da će krenuti potrošnja jer će svako misliti po logici "bolje da kupim sada - sutra će biti skuplje". Tako će se usporeni privredni točak pokrenuti, a tražnja na tržištu - poguraće i proizvodnju.

ECB je i ranije, u više navrata, spuštajući kamatne stope na izdavanje evra bankama, pokušala da nagovori banke da otvaraju povoljne kreditne linije i ulažu u realnu privredu. Mere nisu donele uspeh jer su banke radije ulagale novac na finansijska tržišta gde je novac roba i preprodaje se, kao i u uvek isplativu industriju naoružanja.

Sada je ECB krenula sa "teškom artiljerijom", a neki kažu da je masovni otkup javnih dugova zapravo "pritisak na nuklearno dugme".

Šta će biti ako se sada sve opet ponovi?

Neki, kao Fransoa Aselino, francuski političar desnog centra i ekonomski stručnjak, smatraju da je posredi operacija koja bi mogla da dovede do ujedinjavanja evra i dolara tim pre što vodi njihovom ujednačavanju po vrednosti.

Sve ovo je, po Aselinou, u skladu sa ambicijama SAD da sa EU po svaku cenu sklope transatlantski ugovor o bescarinskoj zoni. Taj ugovor poznat pod imenom TAFTA i TTIP, koji je Hilari Klinton nazvala "ekonomski NATO", po mnogima znači da će SAD "progutati" EU nametnuvši vladavinu zapadnih transnacionalnih kompanija i njihovih interesa. Aselino nije jedini koji smatra da Vašington "pilotira" Evropskom centralnom bankom čiji je direktor Mario Dragi prethodno bio direktor američke banke Goldman Saks.

Visoke funkcije u istoj banci imali su i Mario Monti koji je 2011. godine posle pada Berluskonija postao predsednik italijanske vlade bez izbora, kao i Lukas Papademos koji je takođe bez izbora iste godine imenovan za predsednika grčke vlade.