Pomen za genocid koji se nije dogodio
Za Dušanku Majkić zahtev Velike Britanije predstavlja kreiranje istine po volji moćnih, a ne pravdoljubivih, jer je cilj takve inicijative da se iz BiH pošalju crno-bele slike, iako je poznato da o događajima treba suditi nakon što prođe neko vreme.
Pročitajte još:
SAD: Izručićemo zločince iz BiH
U grob je odneo tajnu o generalu
- To je jednostran pogled na tragediju koja se dogodila u BiH, jer kada bi bio otprilike isti pogled na te događaje, onda bi svi videli da je reč o žrtvama na strani svih naroda i da o tome treba tako suditi. Ovom prilikom prisustvujemo kreiranju istine po volji moćnih, a ne onih koji su pravdoljubivi i koji žele da dođu do istine - rekla je Majkićeva.
Momčilo Cvjetinović, predsednik SDS u Srebrenici, kaže da je međunarodna zajednica dosad sve radila jednostrano i sračunato kako nikada ne bi došlo do pomirenja među narodima u BiH.
- Postoji sloj bošnjačkih kadrova koji žive od toga, od priče o Srebrenici i genocidu jer dobro su plaćeni za to. Preko nevladinih organizacija dobijaju novac na priči o žrtvama i jaucima. Srbi i svi dobronamerni znaju da nije bilo genocida i da je žrtava bilo na svim stranama, a Srpskoj niko neće nametnuti priču o tome - kaže Cvjetinović.
Inače, rezolucijom Velika Britanija uz pomoć Holandije i SAD tražiće da 11. jul bude proglašen međunarodnim Danom pomena na žrtve genocida u Srebrenici, ali i to da u obrazovni sistem BiH i drugih zemalja uđe gradivo koje će srebreničke zločine okarakterisati kao genocid.
- To će biti teško. Mišljenja sam da decu u osnovnim školama ne treba opterećivati tim stvarima, ali u srednjim im treba omogućiti i predstaviti istinu - kaže Senad Bratić, potpredsednik Skupštine RS.
I Rusija i Kina se pitaju
Bez obzira na predlog rezolucije tri države, stručnjaci procenjuju da su šanse da ona i bude izglasana veoma male jer bi za nju morale da glasaju ili bar budu uzdržane Rusija i Kina kao stalne članice Saveta bezbednosti. Imajući u vidu istoriju glasanja za ovakve rezolucije, ali i aktuelnu međunarodnu političku zategnutost između SAD i Rusije u prvom redu, procenjuje se da ona ima male šanse za prolaz.
Inače, oko karaktera masakra u Srebrenici nema konsenzusa čak ni u dva suda čiji su osnivač Ujedinjene nacije. Tako, recimo, Međunarodni sud pravde (koji rešava sporove među državama) u presudi BiH protiv Srbije ocenjuje da je u Srebrenici bilo masovnih i ratnih zločina, ali ne i genocida.
S druge strane, Krivični sud UN za bivšu Jugoslaviju (koji utvrđuje individualnu odgovornost) je doneo, na primer, presudu protiv generala Vojske Republike Srpske Radislava Krstića u kojoj je on proglašen krivim za genocid, istrebljenje, ubistvo i progon te osuđen na 46 godina zatvora.
Manipulacija brojkama
Nije u Bosni i regionu samo sporno da li je u Srebrenici bilo genocida, već čak i koliko je ljudi stradalo u tom gradu počev od 11. jula 1995. kada VRS ulazi u grad koji je, inače, bio zaštićena zona holandskog bataljona "plavih šlemova". Upravo zato se Holandija i našla na strani Britanije u podnošenju ove rezolucije. Brojke variraju i politički se zloupotrebljavaju, pa tako Srbi tvrde da je stradalo nepunih 3.000 ljudi, dok bošnjačka strana tvrdi da ih je bilo i oko 8.000.
Bila je to prva Haška presuda za genocid za rat u Bosni i dotad najveća zatvorska kazna dodeljena nekom optuženom. Krstić je prvi Evropljanin osuđen za genocid od nekog međunarodnog suda nakon Nirnberškog procesa nacistima.
Šta će deca učiti za istoriju
Dušanka Majkić tvrdi da nema govora da se predloženom rezolucijom u UN može krojiti obrazovni sistem u BiH jer je obrazovanje i pitanje školskih programa u nadležnosti entiteta. S druge strane, Senad Bratić stvari vidi drugačije.
- Presuda suda (krivičnog) je nedvosmisleno pokazala o čemu se radi. Za ono što se dogodilo u Srebrenici po svim merilima radi se o genocidu i kamo sreće da se nikada, nikome i nigde ne ponovi ništa slično - rekao je on.