Ovako je pre četiri i po godine, posle Olimpijskih igara u Londonu, na kojima je Ivana posle duže pauze zbog povrede osvojila 11. mesto u skoku udalj, za "Vesti" govorila Vesna Španović, majka najbolje srpske atletičarke.

Iza Ivane su već tada bile brojne medalje u mlađim kategorijama, nagovestila je veliki potencijal, ali verovatno ni njena porodica u tom trenutku nije mogla da sanja da će od 2013. do danas ona doneti odličje ne samo iz Brazila, nego sa svakog velikog takmičenja na kome se pojavila. Ređali su se uspesi na svetskim i evropskim prvenstvima, kako na stadionima, tako i u dvorani, a naročito je bila uspešna prošla godina kada je trijumfovala u Dijamantskoj ligi, osvojila zlato na EP u Amsterdamu, srebro na SP u dvorani u Portlandu i bronzu na olimpijskom takmičenju, trećem u njenoj karijeri.

Kada je ovog meseca došlo na red kontinentalno takmičenje u beogradskoj Kombank areni, na papiru manjeg sjaja od nekih prethodno nabrojanih, za Ivanu dileme nije bilo - pred njom su posebni dani u karijeri. Koliko joj znači podrška domaće publike potvrdila je i posle osvajanja zlata u Beogradu, kada je rekla da joj se "san ostvario u pravom trenutku i na pravom mestu", ali i prethodno na Terazijama.

Krajem prošlog leta, u okviru promocije EP, postavila je nacionalni rekord na otvorenom skokom od 7,10 metara. To je bila samo uvertira za dominaciju u Areni, kada je potvrdila status prve zvezde šampionata, a onda poželela da se SP održi na istom mestu za tri godine. U međuvremenu, dobila je i državno odlikovanje - Orden Karađorđeve zvezde trećeg stepena za naročite zasluge u predstavljanju Srbije i njenih građana i postignute vrhunske rezultate u sportu. Raznovrsna priznanja više ne može ni da nabroji...

- Do sada, kada god su nas pitali koja medalja nam je najdraža, uvek smo odgovarali da je to ona iz Moskve 2013. godine, kada je Ivana osvojila bronzu na Svetskom prvenstvu. Više nije tako. Najdraža medalja je sada ova iz Beograda 2017. - rekao je odmah posle finala njen trener Goran Obradović.
Upravo je saradnja sa ovim strategom jedan od ključnih elemenata njenog uspeha. Drugi je porodica, koja je za nju sve, što često ističe. Ivana je rođena 10. maja 1990. godine u Zrenjaninu, gradu u kome je provela srećno detinjstvo sa majkom Vesnom, bivšom atletičarkom, ocem Ljubišom, koji je igrao fudbal, i starijim bratom Nemanjom, profesionalnim kuvarom. Sa njim je trenirala karate pre nego što je izašla na atletsku stazu, na kojoj je uspehe imala i majka. Pored njih, danas veliku podršku dobija i od dečka Vladimira Kumrića.

- Uz nju smo i uvek je bodrimo. To činimo i kada je lepo i kada nije tako. Uvek joj kažemo: "Ivana, 24 sata dnevno smo uz tebe, za dobro, loše, lepo, suze, radost, osmeh - tu smo." Nije to neka žrtva. Jednostavno, tako je - pričala nam je mama Vesna krajem leta 2012.

Ništa se nije promenilo do danas. I dalje su tu za nju, u novim izazovima. Ivanin pobednički duh nije zadovoljen olimpijskom bronzom, a ima nameru i da popravi rezultat iz Arene od 7,24 m, treći najbolji svih vremena u dvorani. Njen cilj je 13 centimetara duži skok od Nemice Hajke Dreksler, rekord star gotovo tri decenije.

- Ne plašim se daljina preko 7,20 i ponoviću ih. Sve sam podredila tome da dostignem 7,37. Tim rezultatom bih bila zadovoljna - naglasila je Ivana Španović.