Činjenica da je njegova majka Sena rodom iz čuvene i učene bošnjačke porodice Pozderac, Vuka je posebno činila ponosnim kada je u ime porodice Pozderac primio Medalju pravednika, najveće priznanje koje Izrael dodeljuje onima koji su spasavali Jevreje u Drugom svetskom ratu.

Otac Mihajlo Jeremić, poreklom iz Ježevice kraj Čačka, kao direktor Jugopetrola važio je za jednog od uspešnijih socijalističkih rukovodilaca. Visoke kriterijume postavljao je i za svog sina štrebera koji je školu morao da završi sa svim peticama.

Ali kada stariji Jeremić bude smenjen, Vuk od perspektivnog omladinskog kadra SPS-a, koji je umeo pola razreda da prevede iz opozicionog tabora u redove socijalista, prelazi u Demokratsku stranku. U tome mu je pomoglo i poznanstvo sa budućim predsednikom Srbije Borisom Tadićem, koji je mu je u Prvoj beogradskoj gimnaziji predavao psihologiju.

Kao diplomirani fizičar s Kembridža, Jeremić započinje državnu službu kod svog bivšeg profesora, tada ministra za telekomunikacije. Biće savetnik jedno vreme i kod Đinđića, ali ga je Tadić držao uz sebe i dok je vodio Ministarstvo odbrane. Šef diplomatije postaje prvi put u 32. godini u Koštuničinoj vladi, ali će tu funkciju zadržati i u narednoj vladi, iako Tadić tvrdi da je bio peto, rezervno rešenje.

Prvi izbor bio je Ivan Vejvoda, ali se Jeremić dokopao neke kompromitujuće peticije protiv Putina u kojoj je bio i Vejvodin potpis. Kao šef diplomatije, Vuk je doživeo dva teška poraza, prvo kada je Srbija izgubila na Međunarodnom sudu pravde od kojeg je tražila da se odredi prema secesiji Kosova. Drugi šamar je usledio od Tadića, kada je mimo svog ministra a pod pritiskom Zapada izmenio rezoluciju o Kosovu.

Ali porazi mu ne umanjuju lične ambicije. Obišao je celu planetu u nastojanju da osujeti priznanja nezavisnost Kosova. Dobija nadimak "ministar na stereoidima", a zbog naklonosti Rusiji i "Koštunica s laptopom". Prija mu kada se citira potpredsednik SAD Bajden koji je prilikom rukovanja s njim pitao da li je to "onaj mali što nas maltretira". Tadić ga je u privatnim razgovorima psihoanalizirao, šaleći se da je nakon teškog, i nikada razjašnjenog trovanja u Moskvi, kada je bukvalno spasen reanimacijom u američkoj bolnici, Jeremić upao u "stokholmski sindrom".

Kako je širio poznanstva sa svetskim političarima, tako je navlačio ljubomoru unutar DS. Uspeo je da protivno volji SAD 2012. bude izabran za predsedavajućeg Generalne skupštine UN, ali odbija da vrati poslanički mandat i biva isključen iz DS. To mu je dobro došlo jer se posvetio jačanju međunarodnih veza, izvođenju "Marša na Drinu" pod svodovima zgrade na Ist Riveru, i osnivanju nevladine organizacije koja u Beograd dovodi nobelovce i bivše premijere.

Sada je potpuno jasno da je prošlogodišnji pokušaj da zasedne u stolicu generalnog sekretara UN bio tek uvertira za predsedničku utakmicu u Srbiji. Vukova ambicija vratila je i njegovu lepu suprugu, TV voditeljku Natašu, iz glamuroznog Njujorka u Beograd. Za kompletnu izbornu kampanju u američkom stilu nedostaju još samo deca.

                                                                                                J. Arsenović