On je Dejan Savić i u istoriji srpskog sporta će ostati upamćen ne samo kao jedan od najboljih centara svih vremena, već i kao najtrofejniji trener i savezni selektor reprezentacije Srbije koji jako malo priča, ali zato za protivnike ima uvek spreman šahovski potez koji se završava - matom.

Savić je profesionalnu karijeru vaterpoliste započeo u Partizanu sa kojim je prvu titulu šampiona osvojio sada već davne 1995. godine, zatim šest trofeja nacionalnog kupa, pa Kupa pobednika kupova, Superkupa... Igrao je u Španiji za Barselonu i Barselonetu, u Italiji u Florenciji i Pro Reku, a zatim i u ruskom Sintezu. Pri tom je sa 444 nastupa rekorder je po broju odigranih utakmica za nacionalni tim.

Trenersku karijeru je započeo nenametljivo. Niko ništa nije očekivao, a možda su zbog toga uspesi bili i slađi. Prvo je u sezoni 2012/2013. postao šampion sa Crvenom zvezdom, a onda su uspesi počeli da se nižu jedan za drugim.
Onda je 2013. godine na selektorskoj klupi nasledio Dejana Udovičića i u samo nekoliko sledećih godina osvojio Evropsko prvenstvo (2014. i 2016), Svetsku ligu (2014. i 2015), Svetski kup (2014), Svetsko prvenstvo 2015. i sada Olimpijski turniru u Riju.

Prepoznatljiv po tome što ne daje intervjue, retko čak i izjave, ne slika se na prijemima, ne gostuje na televizijama, u jednom od retkih intervjua, on je za naš list ove godine objasnio da u tome nema ni zrnca narcisoidnosti.

- Smatram da je s pobedom ta medijska priča automatski prebačena na igrače. Oni moraju biti u prvom planu zato što je to njihova zasluga. Nema veće mudrosti od toga - kazao je kratko i objasnio zbog čega još ređe daje intervjue.

- Nikoga ne želim da uvredim, ali u Srbiji je danas medijska situacija takva da se toga toga svodi isključivo na žutu štampu, tabloidizaciju sa jednim te istim pitanjima koje nemaju veze sa mojim sportom. To me nervira. Zato biram i kome dajem intervju i u kom momentu i na koji način. Ja nisam deo estrade i 'etno folklora' i ne želim da to budem deo toga. Jednostavno, bavim se samo sportom, strukom - obrazložio je Savić.

Tu principijelnost je potvrdio i po povratku reprezentacije u Srbiju kada je na konferenciji za novinare, umesto da pravi selfi marketing, podržao jednog od igrača, Andriju Prlainovića.

I nama je prethodno ispričao da je vaterpolo u Srbiji u apsurdnoj situaciji: što su uspesi reprezentacije veći, toliko su klubovi u sve dubljoj krizi. Savić je objasnio zbog čega se to događa.

- U pitanju su poslednji trzaji jednog "ozloglašenog" sistema ne samo ozbiljne selekcije igrača, već i ozbiljnog rada koji je razvijan u onoj "omraženoj" SFRJ, a po inerciji nastavljen u SR Jugoslaviji i sada Srbiji. Nažalost, slobodno se može reći da je taj sistem već na izdisaju, sve se urušilo, pa je klupski vaterpolo bukvalno na ivici da se strmoglavi u ambis - objasnio je Savić, koji smatra da je šansa u kategorizaciji sportova, ideji za koju se već dugo zalaže.

Oženjen je Bobanom i imaju kćerku Danilu i sina Maneta.

Đ. Barović