Nimalo privlačna fotografija turskog predsednika koji je posle neuspelog vojnog puča i drastičnih mera koje je poduzeo - od uvođenja vanrednog stanja i najave povratka smrtne kazne do hapšenje na hiljade pripadnika vojske, pravosuđa i profesora - na tragu zavođenja ličnog terora u Turskoj.

Oni koji prate politički razvoj Erdogana ističu da neprikosnoveni turski lider poslednje decenije živi u uverenju da će Turska od regionalne sile postati država vodilja svekolikog islamskog sveta. Sultan, kako ga zovu zbog autoritarnog vođenja politike, ali i raskošnog ličnog života, po svemu sudeći se preigrao.

Sada je u ratu protiv univerzalne konvencije o ljudskim pravima, protiv dela sopstvene vojske i naroda koji nisu oduševljeni da Turska posle skoro jednog veka postojanja, svakim danom Erdoganovog demagoškog upravljanja, gubi na sekularnosti i demokratiji, dok su zatvori širom zemlje sve puniji njegovih neistomišljenika.

I sam Erdogan je okusio teskobu zatvorske ćelije kada je 1999. osuđen na deset, a odslužio četiri meseca zatvora zbog širenja verske mržnje. Sud je tako procenio njegovo recitovanje stihova "džamije su naše kasarne, minareti su naši bajoneti, a vernici vojska". Prethodno je bio uspešni gradonačelnik Istanbula, a metropolu na Bosforu učinio je čistijom i sa strogom zabranom pušenja i točenja alkohola.

Kada Stranka blagostanja i Stranka vrline, kojima je do tada pripadao, bivaju zabranjene zbog kršenja sekularnih zakona, Erdogan osniva Partiju pravde i razvoja s kojom od 2002. ne zna za poraz. Od tada je, po starom oprobanom receptu slabih demokratija i autoritarnih vođa, čas predsednik, čas premijer.

Čovek koji vodi naciju od 75 miliona duša, a sanja o Osmanskom carstvu, danas ima ličnu imovinu koja se procenjuje na 139 miliona funti. Turski opozicioni mediji svojevremeno su pisali da je prvi milion stekao dok je bio gradonačelnik i organizovao humanitarnu pomoć za BiH.

Nespornu popularnost među običnim svetom iskoristio je za stvaranje vlastitog kulta, pa za neke Turke nije upitno to što im predsednik s porodicom živi u raskošnom kompleksu palata, turskoj verziji "Zabranjenog grada". Tu je i njegova uvek doterana, ali po muslimanskim običajima sa maramom na glavi, supruga Emina.

Prva dama je jednom zatvorila šoping centar u Briselu, kako bi sama mogla da se oda čarima kupovine. Emina i Erdogan imaju četvoro dece i svi su studirali u SAD. Kada su se vratili u Tursku, sinovi Ahmet, Nedžmedin i ćerka Esra su se okrenuli biznisu. Izuzetak je ćerka Sumeja. Za njenu svadbu tata nije štedeo novca, među zvanicama na venčanju bio je i Bakir Izetbegović, njegov omiljeni balkanski lider.

Erdoganov pogled na Balkan je u duhu prisećanja na moćne dane Otomanske imperije. Prilikom posete BiH umeo je da zapreti da ako iko "dirne Bošnjake" imaće protiv sebe "100 miliona Turaka".

U istanbulskoj četvrti Kasimpaša Erdogan je živeo nakon što se s porodicom 1967. godine preselio iz rodnog mesta Rizi na severu Turske. Porodica je bila skromna, a on je zarađivao džeparac prodajući na ulicama limunadu i đevreke. Studirao je menadžment i u mladosti se bavio fudbalom, a legenda kaže da je i čuveni Fenerbahče bio zainteresovan za njega, ali da je transfer sprečio transfer. Neostvarenu sportsku ambiciju je na neki način nadomestio, pa sada stadion lokalnog kluba nosi njegovo ime.
                                                                                         Jelena Arsenović