Sigal je prijatelj sa porodicom Karić dugi niz godina, a posebne simpatije Srba stekao je kada je svesrdno pružio pomoć i aktivno prikupljao donacije za pomoć srpskom narodu nakon velike poplave 2014. godine.

Tokom posete Beogradu, sa svojom suprugom, sinom i taštom, posetio je Prihvatilište za decu na Voždovcu u Beogradu, što je izuzetno obradovalo mališane. Sastao se i sa srpskim premijerom Aleksandrom Vučićem, kao i predsednikom države Tomislavom Nikolićem, i tom prilikom rekao da podržava srpski narod i izrazio želju da ulaže u Srbiju kako bi pomogao srpsku filmsku industriju i ekonomiju.

Stiven Sigal je rođen 10. aprila 1952. u Mičigenu u Sjedinjenim Američkim Državama. Svuda u svetu je poznat kao majstor aikidoa, koji prikazuje u većini svojih filmova. Zalaže se za zaštitu životne sredine i aktivista je u borbi za prava životinja.

Za borilačke veštine počeo je da se interesuje u detinjstvu, kada ga je otac odveo na fudbalsku utakmicu, a na poluvremenu je majstor borilačkih veština imao nastup. Stari majstor je fascinirao Sigala. U šestoj godini se preselio u Kaliforniju, gde je upisao školu karatea, a nekoliko godina kasnije i aikidoa. Sa 17 godina je putovao u Japan, gde se usavršavao i kasnije. Crni pojas je dobio upravo u Japanu 1974. godine, i to ne samo iz aikidoa, nego i iz karatea, džudoa i kendoa. Stiven Segal ima crni pojas sedmi dan u aikidou i spada u najznačajnije majstore ovog sporta u celom svetu.

On je prvi Amerikanac koji je otvorio svoju školu borilačkih veština u Japanu, i iako nije Japanac, njegova škola dobila je priznanje. Radio je kao telesna straža za mnoge poznate ljude, a postoje tvrdnje da je radio čak i za CIA. Posle 15 godina u Japanu, vratio se u Los Anđeles, gde je takođe otvorio školu. U svojoj školi upoznao je brojne filmske zvezde, među kojima je Majkl Ovic, koji je pogurao Sigala da se probije na filmu. Njegova prva rola bila je uloga čikaškog policajca Nika u filmu "Niko više od zakona". Osim što je igrao u oko 50 filmova, učestvovao je u njihovom režiranju i finansiranju. Među brojnim naslovima u kojima je igrao nalaze se i filmovi "Konačna odluka", "U raljama zveri", "Čovek senka" i mnogi drugi.

Osim filmske karijere, Sigal se bavi i muzikom. Svira gitaru, a 2004. godine objavio je album pod nazivom "Pesme iz kristalnog kaveza", na kome se našla mešavina kantri i rege muzike. Kasnije je sa grupom Thunderbok izdao drugi album "Mojo Priest". Izdao je i tri albuma klasične bluz muzike, koji se sastojao isključivo od kompozicija koje je sam komponovao i otpevao.
Stiven Sigal je tokom boravka u Japanu stupio u vezu sa budistima i dalaj-lamom i on praktikuje budizam. Pored toga je u Japanu rukopoloženi sveštenik i tečno govori japanski jezik.

Njegova prva supruga bila je Mijako Fujitani, ćerka japanskog učitelja borilačkih veština, sa kojom ima sina i ćerku. Nakon povratka u SAD oženio se s Adrijen la Rusa, sa kojom nije imao dece, pa je taj brak poništen.

Njegova sledeća žena bila je glumica Keli le Broj sa kojom ima dve ćerke i jednog sina. Tokom ovog braka, bio je u paralelnoj vezi i sa dadiljom svoje dece sa kojom je dobio ćerku. Nakon što se rastao od Keli, počeo je zajednički život sa mongolskom igračicom Eredentuje Batsukh, sa kojom ima jednog sina. Stiven Sigal ima tri sestre od kojih je jedna starija od njega i deda je dva unuka.

Tokom svoje posete Beogradu istakao je da mu u Americi mnogi zameraju što voli Srbe, pa je zbog toga imao i poneki problem, ali, kako kaže, zbog toga neće prestati da pruža prijateljsku ruku srpskom narodu.