Zoran Cvijanović rođen je 25. januara 1958. godine u Beogradu. Kao član dečje dramske grupe Bate Miladinovića i Anite Brzanović počeo je da se bavi glumom u petom ili šestom razredu osnovne škole. Kad je završio gimnaziju, mislio je da je s tim gotovo i upisao se na stomatologiju. Prve uloge na velikom ekranu ostvario je još kao tinejdžer, 1975. godine.

- To mi je bila ideja o nekom realnom životu, a taj sukob s realnim životom koji je podrazumevao da upišem studije na Medicinskom fakultetu, završio se mojim odustajanjem, pa sam se vratio na glumu.

Gluma je za njega bila prilika da upozna ljudsku prirodu. Na tome je zahvalan majci koja ga je bez nekog logičnog objašnjenja, na jedan potpuno iracionalan način, uputila u svet glume, pozorišta i filma.

Cvijanović je brzo pošto je diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu ostvario istaknutu i zapaženu ulogu Šojke u TV seriji "Sivi dom", zahvaljujući kojoj je doživeo veliki uspeh.

- Šojka je jedan od likova kojih se sećaju, što je meni kompliment na koji sam čekao 20-ak godina posle serije. Posle toga više nikada nisam igrao negativca, što je u principu vrlo čudno, jer kad vas ljudi primete kao "kvalitetnog negativca", nekako očekuju da ćete nastaviti s takvim ulogama.

Ipak, njegova karijera se više zasniva na komedijama i pozitivnim likovima. Priznaje da se od kada je završio akademiju oseća kao da je maratonac, ali da uprkos pirateriji i drugim poteškoćama s kojima se suočava, nema nameru da odustane.

Zoran voli i prirodu od najranijeg detinjstva. Još kao klinac često je s porodicom odlazio za vikende i raspuste negde na planinu, jezero, more i uvek se radovao tim divnim putovanjima. Danas svaki slobodni trenutak koristi da skokne do Mokre gore ili Uvca.

Bio je lični savetnik potpredsednika Vlade Srbije, Božidara Đelića, 2007. godine, iz oblasti ekologije i održivog razvoja. Ulogu savetnika prihvatio je kao društveno korisni rad jer mu je majka bila socijalni radnik, pa su pitanja poboljšanja društvenih uslova uvek bila prisutna u njihovoj kući.

- Moja namera je bila da kapitalizujem svoju popularnost kao glumca kod ljudi kroz afirmaciju ideje da ako svaki dan učinimo nešto konkretno za našu zemlju, da će za pet godina ona biti mnogo bolje mesto za život. Moja uloga je bila da komunikaciju između političara i građana učinim komotnijom.
Poznat je i kao Mile Tranzicija, po ulozi koju je imao u kultnom TV serijalu "Mile protiv tranzicije".

- Mile je zamišljen kao karakter koji se na putovanju od Radovana Trećeg prema Homeru Simpsonu zaglavio na čuburskoj adresi.

Od 1982. do 1987. godine bio je član Jugoslovenskog dramskog pozorišta, a od 1987. do 2002. godine pozorišta Atelje 212. Nakon toga ima status samostalnog istaknutog umetnika. Režirao je nekoliko filmskih ostvarenja. U poslednjih nekoliko godina intenzivno se bavi upravljanjem otpadom i reciklažom, ali je zbog toga i upao u dugove.

Od 2000. godine zajedno sa Milkom Josifovim bio je vlasnik producentske kuće Džodi. Producentski debi bio im je film "Munje", posle čijeg uspeha potpisuju neke od najuspešnijih filmskih projekata. Domaću kinematografiju obogatili su i prvim srpskim dugometražnim crtanim filmom "Edit i ja" autora Alekse Gajića.

Glumio je u više od 70 filmova i TV serija, od kojih se ističu "Oktoberfest", "Mi nismo anđeli", "Složna braća", "Lepa sela, lepo gore" i mnoge druge. Sa suprugom Lanom, koja je kostimograf, ima dvoje dece. Pre tri godine kupio je automobil honda sivik, a odabrao je i specifičnu boju koja ga podseća na jedan kraj Srbije.

- Moj auto je posebne boje koja se zove vudlend grin, što bi kod nas u slobodnom prevodu značilo šumadijsko zeleno.

Danas je popularni Cvija dospeo u tešku životnu situaciju. U pomoć su mu pritekli Milorad Mandić Manda koji ga je angažovao u pozorištu "Boško Buha" i Emir Kusturica na filmu "Na mliječnom putu", kako bi mu makar malo olakšali život.