Emir Kusturica rođen je 24. novembra 1954. godine u Sarajevu. Odrastao je kao jedino dete Murata Kusturice i Senke Numankadić u naselju Gorica, u blizini Sarajeva. Otac Murat, koji je gimnazijsko obrazovanje sticao kao đak Isusovačke gimnazije u Travniku, bio je zaposlen kao novinar u Sekretarijatu za informisanje BiH, a majka Senka bila je sekretar suda.

Kusturica uvek ističe da je i iz Travnika, grada u kome je kao sudski činovnik radio njegov deda Husein. Kao dečak često je boravio kod familije u tom gradu. Poreklo porodice ustanovio je njegov otac, utvrdivši da je prezime Kusturica nastalo 1640. godine, a na arapskom znači - kratak nož kojim se delje drvo. Sredinom 80-ih godina želeo je da se preseli u Beograd jer je mislio da mu je mesto u gradu u kome se štampa nedeljnik "NIN", gde žive Aleksandar Petrović i Živojin Pavlović i ostali režiseri crnog talasa, gde druguju Matija Bećković i Milovan Đilas.

"Građani tog grada se ujutro bude, a na radio-talasima ih dočekuje veliki Duško Radović", piše u svojoj knjizi "Smrt je neprovjerena glasina" u kojoj anegdotama oslikava svoju mladost u Titovoj Jugoslaviji i odrastanje u porodici, kritički nastrojenoj prema režimu.

Filmsku režiju završio je na prestižnoj Filmskoj akademiji u Pragu. Njegov studentski film "Gernika", snimljen prema noveli Antonija Isakovića, pobedio je na Festivalu studentskog filma. Nakon završetka studija, započeo je karijeru na TV Sarajevo. Njegov prvi TV film "Nevjeste dolaze" bio je zabranjen zbog bavljenja seksualnim tabuima. Najčuveniji je po filmovima "Sjećaš li se Doli Bel", "Otac na službenom putu", "Dom za vešanje"...

Ne krije da žali za Jugoslavijom, koja nije bila "ni Istok, ni Zapad", jer smo njenim raspadom dobili nestabilni Balkan, koji je uvek pod prismotrom raznih specijalnih službi. Sebe opisuje i kao "zakletog antiglobalistu", jer proces globalizacije predstavlja "kraj epohe, svega što čovek može da stvori i čemu pripada".

Mokru Goru, gde je na brdu Mećavnik sagradio etno-selo Drvengrad, otkrio je tokom snimanja filma "Život je čudo". Na brdu naspram Mećavnika skoro svakodnevno je padala kiša, a scenario je zahtevao sunčano vreme. Na Mokroj Gori, sa druge strane, stalno je sijalo sunce.

- Sa zavišću sam gledao taj kraj. Bio je lepši od bilo čega što sam ikada video. Retko rastinje, Beli i Crni Rzav, kanjoni kakvih nema ni u Latinskoj Americi... Odmah sam se setio Andrićevog citata koji kaže "nigde nema mesta da se brežuljci i brda stapaju jedni u druge na tako plemenit način" - seća se prvih utisaka o mestu koje mu je postalo dom.

Uzburkao je duhove u javnosti kada su mediji objavili da se na Đurđevdan 2005. godine krstio u pravoslavnom manastiru Savina u Herceg Novom.

- Kada mi je umrla majka, krstio sam se i uzeo ime Nemanja. Nisam želeo da doživim situaciju koju sam pročitao u "Panču Vilji", gde je jedan Škotlanđanin koga su osudili na smrt na pitanje zašto tako duboko kopa svoj grob odgovorio da to čini jer ne želi da ga lešinari raznose. Na Balkanu je i za umrlima trka zato što je ideološka, religijska i etnička pripadnost pomešana na maloj teritoriji. Da se to ne bi desilo i meni, odlučio sam da primim pravoslavlje. Nisam znao da će moje krštenje izazvati buku, ali bio sam glup i trebalo je to da pretpostavim. Kada sam shvatio da ne mogu ostati neutralan, zbog bolje budućnosti svoje dece, odlučio sam da se vratim pravoslavlju iz kojeg potiče moja porodica. Nisam ja nikakav veliki pravoslavac, niti Srbin, nego Hercegovac - objasnio je Kusturica.

Dobitnik najvišeg francuskog priznanja Ordena viteza reda umetnosti i književnosti i dvostruki dobitnik Zlatne palme, sa grupom No smoking orkestra već više od decenije žari i pali širom sveta. Mada se druži sa pripadnicima svetskog džet-seta, najradije se odmara u svojoj kući sa suprugom Majom, sinom Striborom i ćerkom Dunjom.

Emir ima unuka Janka, koga mu je podario sin Stribor. Ćerka Dunja, kako piše domaća štampa, u vezi je sa Aleksandrom III Karađorđevićem, sinom prestolonaslednika Aleksandra Karađorđevića. Inače Emirova ćerka je diplomirani dramaturg i selektor filmskog i muzičkog festivala Kustendorf.

Kusturica u Trebinju i okolini snima film "Na mliječnom putu", a mnogi mu zavide, s obzirom da je glavnu ulogu poverio po mnogima najlepšoj ženi na svetu, Moniki Beluči. Film je priča o ljubavi i ratu u kojoj Kusturica igra monaha.