Progon je počeo iz privatnih razloga, smatra sociolog Vesna Pešić. Od momenta kad je Saša Janković vratio film o Paradi ponosa, kad je Žandarmerija pretukla premijerovog brata Andreja Vučića.

Žandarmi su optuženi zbog primene prekomerne sile, ali je naknadno prikriveno da se premijerov brat nalazio u nezakonitoj pratnji Kobri (vojne bezbednosne službe) i da su se i brat i pripadnici Kobri pokoškali s policijom, zahtevajući da prođu kroz kordon.

Saša Janković podneo je krivičnu prijavu i protiv policijaca na osnovu materijala koji je dobio od MUP-a, ali i protiv pripadnika Kobri, zahtevajući od ministra vojnog da mu dostavi sva dokumenta u vezi s tim događajem.

Da stvar bude gora, nekako u isto vreme su vojni špijuni uskratili ombudsmanu zakonsko pravo (i obavezu) da kontroliše rad tajne službe, odnosno utvrdi da li je bilo zloupotrebe u radu. Taj zabran nije podignut iz hira. Znali su šta kriju. Znao je i Janković, pa je za skupštinskom govornicom pročitao u tom trenutku još uvek "navodni" dokument iz koga se vidi da su vojni obaveštajci pratili aktivnosti dve opozicione srpske partije. Nezakonito naravno. Ni minut nije prošao, a za govornicom je ministar vojni Bratislav Gašić priznao da je procurili izveštaj autentičan, neposredno priznajući zloupotrebu vojske. I nikom ništa.

Ali, od tog trenutka vlast, ili bar delovi vlasti, traže načina da se obračunaju s ombudsmanom. Kad nisu uspele da ga diskredituju glasine o "skolonosti ka čašici", valjalo je iskopati nešto novo. U stanu Saše Jankovića pre 22 godine ubio se njegov prijatelj. Iz pištolja koji je nekada bio Jankovićev. I onda je krenulo provlačenje Jankovića kroz blato, sve sa samo jednim ciljem - da se ombudsman prikaže nedostojnim funkcije koju obavlja.

Saša Janković je rođen 1970. u Loznici i odrastao je u građanskoj porodici. Majka Marija bila je medicinska sestra, a otac Branko pravnik. Osnovnu i Srednju pravno-birotehničku školu završio je odličnim uspehom.

Mogao je biti uspešan rukometaš, zapažen je bio i kao karatista, oprobao se u streljaštvu i streličarstvu, a odabrao je Pravni fakultet. Diplomirao je na Pravnom fakultetu 1996. godine, na smeru za Upravno pravo. Na Fakultetu političkih nauka završio je 2005. specijalističke studije bezbednosti i stekao zvanje specijaliste za nacionalnu i globalnu bezbednost.

Bio je 2005. i pravni savetnik u Odeljenju za demokratizaciju Misije Oebs u Beogradu. Odluci da se bori za prava građana doprinela je i teška životna situacija, kada je devedesetih godina izbrisan iz knjige državljana Republike Srbije jer mu je otac rođen u Bosni. Našao se na spisku izbeglica i pretila mu je deportacija na bosansko ratište. Mesecima se krio, nije spavao u svom stanu, a kad je pokušao da ispravi grešku u Odboru za predstavke i žalbe Narodne skupštine čuo je objašnjenje: "Dečko, mi se ovde bavimo ozbiljnijim stvarima."

Tada se zarekao da će se zalagati za prava "malih" građana i to čini od jula 2007. godine, kada je postao prvi zaštitnik građana u Srbiji. Malo mu je ljudi tada verovalo jer su ga smatrali kadrom DSS-a koji je doveden da obavlja partijski posao, ali ih je svojim radom demantovao.

Saša Janković je karijeru gradio strpljivo. Od 1994. tri godine je radio kao novinar u agenciji Beta. Tadašnje poznanstvo s Draganom Janjićem, jednim od osnivača i glavnim i odgovornim urednikom Bete, jedan je od razloga što je bivšeg kolegu imenovao za savetnika. Janković je radio i u Ministarstvu za omladinu i sport, a bio je i pravni savetnik u Odeljenju za demokratizaciju Misije Oebsa u Beogradu. Na toj funkciji je ostao do izbora za zaštitnika građana. Od septembra 2009. godine punopravni je član Evropskog instituta ombudsmana u Inzbruku u Austriji. Oženjen je Slavicom i ima sina Miloša.