Dok stariji prljaju i zagađuju svet, ima mladih koji pokušavaju da to očiste. Da među tinejdžerima nisu baš svi isključivo zaneseni lajkovima i postovima na društvenim mrežama, već da postoje i oni koji žele da poprave svet oko sebe, pokazuje Greta Tunberg. Ova Šveđanka je sa 16 godina zaslužila i nominaciju za Nobelovu nagradu za mir.

Nju su za priznanje predložila trojica poslanika u norveškoj skupštini. Ukoliko dobije nagradu, Tunberg će postati najmlađi laureat u istoriji, a trenutno "titulu" najmlađe nosi Pakistanka Malala Jusafzai koja je sa 17 godina postala nobelovac.

Mlada aktivistkinja, bez dileme, poseduje energiju i posvećenost pred kojom mogu da postide ono odrasli, oni koje donose odluke i utiču na svet oko nas. Nakon nominacije Greta oglasila se na društvenim mrežama i napisala da je počastvovana zbog nominacije. Greta ne posustaje i njena energija se širi.

Hiljade učenika u više od 100 država ponovo protestuje na njen poziv protiv klimatskih promena. Protesti su inspirisani Gretinim pokretom Petak za budućnost. Do sada se protestovalo u Nemačkoj, Belgiji, Velikoj Britaniji, Francuskoj, Australiji i Japanu. Ova mlada Šveđanka sebe opisuje kao aktivistkinju u borbi protiv klimatskih promena sa Aspergerovim sindromom.

Sve je počelo kada je u avgustu prošle godine ispred švedskog parlamenta organizovala prvi protest.

Njena priča je zapravo vrlo dramatična.

Greta je rođena 3. januara 2003. Majka joj je operska pevačica Malena Ernman, a otac glumac Svante Tunberg, dok joj je deda poznati glumac i režiser Olaf Tunberg. Tunbergova kaže da je prvi put čula za klimatske promene kada je imala osam godina i nije mogla da razume zašto se tako malo čini u svetu povodom tako velikog problema.

Sa 11 godina je postala depresivna i prestala je da govori. Lekari su joj potom dijagnostikovali Aspergerov sindrom, opsesivno-kompulsivni poremećaj i selektivni mutizam. To znači da je govorila samo kada je smatrala da je neophodno i sada tvrdi da je vreme da govori mnogo.

- Osećam se kao da umirem ako ne protestujem - rekla je nedavno u jednom intervjuu.
Njen otac kaže da razume svoje dete koje želi da se zauzme za nešto korisno, ali da je teško posmatrati njenu patnju.

- Ona ili sedi u kući vidno nesrećna, ili ide na protest gde se jedino oseća srećnom - opisao ju je Svante Tunberg dodajući da je s aktivizmom krenula u svojoj porodici insistirajući da se manje koristi porodični automobil koji zagađuje, a odlučila je i da ne leti avionom, te je postala vegan.

Mlada Greta je inspirisala mnoge đake širom sveta da uzmu učešće u klimatskom aktivizmu, a od decembra 2018. godine je animirala više od 20.000 đaka održavajući takozvane đačke štrajkove u 270 gradova.

U decembru prošle godine je govorila na skupu Ujedinjenih nacija posvećenom klimatskim promenama. U januaru ove godine je učestvovala i na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Za ovogodišnju nagradu za mir predložen je 301 kandidat, 223 su pojedinci, a 78 organizacije, saopštio je Nobelov komitet. U oktobru ćemo saznati da li ovo priznanje ide u Gretine ruke.
 

Ljubiša Ivanović